AKTA

ПОСЛОВНИК НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

XIV ОДНОС НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ И ВЛАДЕ

1. ИЗБОР ВЛАДЕ

Члан 190.

Предлог кандидата за председника Владе, председник Народне скупштине, одмах по пријему, доставља народним посланицима.

Члан 191.

Кад кандидат за председника Владе на седници Народне скупштине износи свој програм и предлаже састав Владе, о кандидату за председника Владе, изнетом програму и кандидатима за чланове Владе, отвара се претрес.

Члан 192.

Одмах по завршетку претреса, председник Народне скупштине заказује Дан за гласање о предлогу за председника и чланове Владе. О предлогу за председника и чланове Владе одлучује се у целини, тајним гласањем, осим ако Народна скупштина не одлучи да се гласање обави јавно.

Влада је изабрана, ако је за њен избор гласала већина од укупног броја народних посланика.

Ако Влада не буде изабрана, цео поступак се понавља.

Члан 193.

После избора Владе, председник, потпредседници и министри полажу заклетву читањем наглас текста утврђеног законом, а потписани текст заклетве предају председнику Народне скупштине.

2. Представљање Владе у Народној скупштини

Члан 194.

Право и дужност представљања Владе у Народној скупштини, приликом разматрања свих питања из њене надлежности, има председник Владе.

Влада одређује чланове Владе који је представљају по поједином питању које је на дневном реду седнице Народне скупштине, односно на седници њеног одбора.

Представници Владе на седницама Народне скупштине и њених одбора могу бити само чланови Владе и секретар Републичког секретаријата за законодавство кад је на дневном реду седнице Народне скупштине предлог закона који је за Владу припремио Републички секретаријат за законодавство.

Представници Владе учествују у раду Народне скупштине у складу са овлашћењима утврђеним законом.

Члан 195.

Ради давања стручних и других објашњења, на седници одбора Народне скупштине, Влада може одредити своје поверенике.

Члан 196.

Уз предлог закона, другог прописа или општег акта, или уз други материјал који подноси Народној скупштини, Влада обавештава Народну скупштину о својим представницима и повереницима за седнице Народне скупштине и њених одбора.

Члан 197.

Ради остваривања права и дужности Владе у Народној скупштини, Народна скупштина и њени одбори обавештавају Владу и надлежна министарства о својим седницама и о питањима која се разматрају на тим седницама.

3. Посланичко питање

Члан 198.

Народни посланик има право да постави посланичко питање поједином министру или Влади, из њихове надлежности.

Посланичко питање мора бити јасно формулисано.

Посланичко питање упућује се надлежном министру или Влади.

Посланичко питање поставља се у писаном облику или усмено, с тим да излагање посланика који поставља питања не може да траје дуже од три минута.

Посланичко питање може се поставити и између две седнице Народне скупштине, у писаном облику, преко председника Народне скупштине који га доставља надлежном министру или Влади.

Председник Народне скупштине упозориће народног посланика, који поставља посланичко питање, ако питање није постављено у складу са одредбама овог пословника, односно ако није упућено надлежном органу.

Члан 199.

Посланичка питања постављају се, по правилу, пошто Народна скупштина оконча рад по свим тачкама дневног реда. Народна скупштина, поред тога, може, без претреса, одредити и друго време за постављање посланичких питања.

Председник Народне скупштине, на предлог посланичке групе, најмање једанпут у току месеца одређује дан када ће поједини министри у Влади Републике Србије одговарати на посланичка питања у вези са неком актуелном темом.

Члан 200.

На усмено постављено посланичко питање, Влада односно министар, морају одмах усмено одговорити. Ако је за давање одговора потребна одређена припрема, они то морају одмах образложити, а одговор народном посланику доставити у писаном облику, у року од осам дана од дана када је питање постављено.

Писани одговор Владе, односно надлежног министра, доставља се народним посланицима.

Изузетно, ако је у припреми одговора на посланичко питање потребно утврдити одређене чињенице чије утврђивање захтева дуже време или сложенију анализу, рок за давање одговора на посланичко питање може се продужити, али не више од 30 дана.

Члан 201.

После датог одговора на посланичко питање, народни посланик који је поставио питање има право да, у трајању од највише пет минута, коментарише одговор на своје питање или да постави допунско питање. По добијању одговора на допунско питање, народни посланик има право да се изјасни о одговору у трајању од највише пет минута.

Члан 202.

Ако одговор на посланичко питање садржи податке који представљају државну, војну или службену тајну, министар, односно Влада, могу предложити да се одговор саслуша без присуства јавности.

4. Поверење Влади и оставка Владе

Члан 203.

Најмање 20 народних посланика може поднети предлог да се изгласа неповерење Влади или поједином њеном члану.

Предлог се подноси председнику Народне скупштине у писаном облику.

У предлогу мора бити наведен разлог због кога се предлаже изгласавање неповерења.

У предлогу мора бити назначен један представник предлагача. Уколико то није учињено, сматра се да је представник предлагача први потписани посланик.

Председник Народне скупштине овај предлог одмах доставља председнику Владе, односно њеном члану и народним посланицима.

Члан 204.

Седница Народне скупштине на којој ће се расправљати о поверењу Влади или поједином њеном члану, одржава се најраније по истеку рока од три дана, а најкасније 15 дана после дана подношења предлога за изгласавање неповерења.

На почетку седнице, представник предлагача има право да образложи предлог за покретање питања поверења Влади, а председник Владе, односно њен члан, има право да да одговор.

На расправу о питању поверења Влади или поједином њеном члану примењују се одредбе овог пословника које се односе на трајање начелне расправе приликом разматрања предлога закона.

Одмах по завршетку расправе о поверењу Влади, председник Народне скупштине заказује Дан за гласање.

Предлог да се изгласа неповерење Влади или поједином њеном члану не може се поново поднети у току истог заседања Народне скупштине.

Члан 205.

Влада поставља питање свог поверења у Народној скупштини у писаном облику и има право да га образложи.

Питање поверења, у име Владе, поставља председник Владе.

Предлог за разрешење појединог члана Владе, председник Владе подноси у писаном облику председнику Народне скупштине и има право да га образложи.

У поступку одлучивања о поверењу Влади, покренутом од стране Владе, односно разрешења појединог члана Владе, сходно се примењују одредбе овог пословника које се односе на поступак поводом постављања питања поверења Влади од стране народних посланика.

Члан 206.

Кад Народна скупштина изгласа неповерење Влади, односно члану Владе, доноси одлуку о разрешењу, а председник Народне скупштине о томе одмах обавештава председника Републике.

Члан 207.

Влада или члан Владе, подноси оставку, у писаном облику, председнику Народне скупштине и има право да је образложи.

Оставка председника Владе повлачи оставку Владе.

О оставци Владе председник Народне скупштине одмах обавештава председника Републике и народне посланике, а о оставци члана Владе обавештава председника Владе и народне посланике.

Народна скупштина на првој наредној седници, констатује без претреса да је Влада, односно члан Владе, поднео оставку, и о томе се не одлучује.

Члан 208.

Влада, односно члан Владе, као и сваки од народних посланика који су потписали предлог да се изгласа неповерење Влади, имају право да повуку свој предлог за разрешење, односно оставку, све до доношења одлуке о разрешењу, односно констатовања оставке.

Ако предлог да се изгласа неповерење Влади, односно поједином њеном члану, повуку народни посланици, тако да број народних посланика који су предложили да се изгласа неповерење Влади или поједином њеном члану постане мањи од 20, предлог се сматра повученим.

5. Интерпелација у вези са радом Владе

Члан 209.

Најмање 50 народних посланика може да поднесе интерпелацију на Владу или министра за претресање одређеног питања у вези са радом Владе или министарства.

У току једног заседања Народне скупштине може да се поднесе највише пет интерпелација.

Члан 210.

Интерпелација се подноси у писаном облику.

Интерпелација мора да садржи јасно и сажето формулисано питање које треба да се размотри, предлог како ће се претрес поводом интерпелације завршити, образложење на највише две куцане стране, као и име овлашћеног представника подносилаца интерпелације.

Интерпелацију потписују народни посланици који су је поднели.

Члан 211.

Текст интерпелације мора да буде усклађен са одредбама овог пословника.

Интерпелација се подноси председнику Народне скупштине који је одмах доставља Административном одбору ради утврђивања усклађености интерпелације са одредбама овог пословника.

Уколико текст интерпелације садржи увредљиве или друге изразе недостојне Народне скупштине и народних посланика, Административни одбор затражиће од предлагача интерпелације да је ускладе са одредбама овог пословника у року од 15 дана.

Ако предлагач у овом року не усклади текст интерпелације са датим примедбама, сматраће се да је интерпелација повучена.

Члан 212.

По добијеном извештају Административног одбора, председник Народне скупштине интерпелацију доставља народним посланицима и председнику Владе.

Члан 213.

Влада разматра интерпелацију и доставља председнику Народне скупштине свој став поводом интерпелације најкасније у року од 30 дана од дана пријема интерпелације.

Председник Народне скупштине став Владе, поводом интерпелације, одмах доставља народним посланицима.

Члан 214.

Интерпелација се ставља на дневни ред прве наредне седнице Народне скупштине, која се мора одржати најкасније 15 дана од дана достављања става Владе поводом интерпелације.

Ако Влада не достави став поводом интерпелације у року предвиђеном у члану 213. став 1. овог пословника, интерпелација се, као последња тачка, ставља на дневни ред прве наредне седнице Народне скупштине, која се мора одржати најкасније 15 дана по истеку тог рока.

Председник Народне скупштине може предложити да се интерпелација стави на дневни ред седнице Народне скупштине која је у току, као последња тачка, о чему Народна скупштина одлучује без претреса.

Народна скупштина може да одлучи да се интерпелација разматра на посебној седници Народне скупштине.

Члан 215.

Представник подносилаца интерпелације има право да на седници Народне скупштине образложи интерпелацију.

Председник Владе, односно министар на кога се интерпелација односи, дужан је да на седници Народне скупштине изнесе став Владе поводом интерпелације.

На рад седнице Народне скупштине, на којој се разматра интерпелација, сходно се примењују одредбе овог пословника које се односе на претрес предлога закона.

Члан 216.

Претрес поводом интерпелације може се завршити заузимањем става о питању покренутом интерпелацијом или гласањем о преласку на наредну тачку дневног реда.

Ако је предложено да се претрес поводом интерпелације заврши гласањем о преласку на наредну тачку дневног реда без заузимања става о питању покренутом интерпелацијом, председник Владе има право да се изјасни о том предлогу. Ако се председник Владе сагласи са тим предлогом, а постоје и други предлози, прво ће се гласати о том предлогу.

Ако се предлог из става 2. овог члана не прихвати, о осталим предлозима Народна скупштина се изјашњава по редоследу њиховог подношења.

Члан 217.

Претрес поводом интерпелације мора се завршити на седници на којој је започет.

Поднета интерпелација може се повући до преласка на гласање поводом те интерпелације.

Интерпелација о истом питању не може се поново поднети у току истог заседања Народне скупштине.

6. Извештавање Народне скупштине о раду Владе

Члан 218.

Влада извештава Народну скупштину о свом раду, а нарочито о вођењу политике, о извршавању закона, других прописа и општих аката, о остваривању плана развоја и просторног плана и о извршавању буџета Републике.

Влада подноси извештај Народној скупштини кад то Народна скупштина затражи или по сопственој иницијативи, а најмање једанпут годишње.

Народна скупштина може, на предлог појединог одбора, без претреса, закључити да од Владе затражи извештај о раду Владе, односно извештај којим ће Влада обавестити Народну скупштину о питањима вођења политике, извршавања закона, других прописа и општих аката, у одређеној области.

Извештај Владе председник Народне скупштине, одмах по пријему, доставља народним посланицима, ради упознавања.

Народна скупштина може да одлучи, на предлог одбора који је размотрио извештај Владе, да се разматрање извештаја обави и на седници Народне скупштине.