AKTA

 ПОСЛОВНИК НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

II КОНСТИТУИСАЊЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ

1. САЗИВАЊЕ ПРВЕ СЕДНИЦЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ

Члан 4.

Прву седницу Народне скупштине, после завршених општих избора, сазива председник Народне скупштине из претходног сазива, наредног дана од дана подношења извештаја Републичке изборне комисије о спроведеним изборима.

Члан 5.

Првој седници Народне скупштине, до избора председника Народне скупштине, председава најстарији народни посланик (председавајући).

Председавајућем, односно председнику Народне скупштине, у раду помаже по један, најмлађи, народни посланик са четири изборне листе које су добиле највећи број посланичких места и секретар Народне скупштине.

Члан 6.

На првој седници Народне скупштине врши се потврђивање мандата народних посланика, избор председника, потпредседника и чланова радних тела Народне скупштине и именовање секретара Народне скупштине.

2. Потврђивање мандата народних посланика

Члан 7.

Народни посланици стичу права и дужности у Народној скупштини даном потврђивања мандата.

Потврђивање мандата народних посланика врши се на основу уверења о избору за народног посланика и извештаја Републичке изборне комисије о спроведеним изборима, у року од 30 дана од дана одржавања избора.

Народна скупштина, на конститутивној седници, на предлог лица које председава, већином гласова присутних народних посланика, образује комисију од три члана, и то од по једног члана са три изборне листе које су добиле највећи број посланичких мандата у Народној скупштини. Комисији председава најстарији члан.

Комисија, на основу извештаја Републичке изборне комисије, утврђује да ли су подаци из уверења о избору сваког народног посланика истоветни са подацима из извештаја Републичке изборне комисије и о томе подноси извештај Народној скупштини.

Члан 8.

На основу извештаја комисије из члана 7. став 4. овог пословника, лице које председава конститутивном седницом Народне скупштине констатује да је Републичка изборна комисија поднела извештај о спроведеним изборима и о томе која су уверења о избору за народне посланике у сагласности са извештајем, чиме је потврђен мандат тим народним посланицима.

3. Избор председника и потпредседника и именовање секретара Народне скупштине

а) Избор председника Народне скупштине

Члан 9.

Кандидата за председника Народне скупштине може да предложи најмање 30 народних посланика.

Народни посланик може да учествује у предлагању само једног кандидата.

Предлог садржи: име и презиме кандидата, биографију, страначку припадност, име и презиме известиоца, образложење и сагласност кандидата, у писаном облику.

Члан 10.

Предлог кандидата за председника Народне скупштине подноси се председавајућем, у писаном облику.

Председавајући доставља народним посланицима све примљене предлоге кандидата за председника Народне скупштине.

У име предлагача, известилац предлагача има право да образложи предлог.

О предлогу кандидата за председника Народне скупштине отвара се претрес.

Након претреса, председавајући утврђује листу кандидата за председника Народне скупштине, и то по азбучном реду презимена.

Члан 11.

Пре приступања избору председника Народне скупштине, Народна скупштина одлучује да ли ће се гласати тајно или јавно.

Народни посланик може гласати само за једног кандидата.

Члан 12.

Ако Народна скупштина одлучи да се гласа јавно, гласа се прозивањем народних посланика.

Члан 13.

Тајно гласање за избор председника Народне скупштине врши се према одредбама овог пословника о доношењу одлука Народне скупштине тајним гласањем.

Тајним гласањем за избор председника Народне скупштине руководи председавајући на седници Народне скупштине, коме у раду помажу по један, најмлађи, народни посланик са четири изборне листе које су добиле највећи број посланичких места и секретар Народне скупштине.

Кандидат за председника Народне скупштине не може да руководи гласањем нити да помаже у руковођењу.

Члан 14.

За председника Народне скупштине изабран је народни посланик који је добио већину гласова присутних народних посланика.

Ако су предложена два кандидата, а ниједан није добио потребну већину, поступак избора се понавља.

Ако је предложено више од два кандидата, а ниједан није добио потребну већину, поновиће се гласање о два кандидата који су добили највећи број гласова, односно између више кандидата који су добили највећи једнаки број гласова.

Ако ни у другом кругу председник Народне скупштине није изабран, понавља се поступак избора.

б) Избор потпредседника Народне скупштине

Члан 15.

Народна скупштина има највише шест потпредседника.

Приликом сваког конституисања Народна скупштина утврђује број потпредседника посебном одлуком, на предлог председника.

Члан 16.

Најмање 30 народних посланика може да предложи једног или више кандидата за потпредседника Народне скупштине, али највише до броја који се бира.

Предлог садржи имена и презимена кандидата, биографије, страначку припадност, име известиоца, образложење и сагласност кандидата, у писаном облику.

Члан 17.

Предлог кандидата за потпредседника Народне скупштине подноси се председнику Народне скупштине, у писаном облику.

Председник Народне скупштине доставља народним посланицима све примљене предлоге.

У име предлагача, известилац предлагача има право да образложи предлог.

О предлогу кандидата отвара се претрес.

Након претреса, председник Народне скупштине утврђује листу кандидата за потпредседнике Народне скупштине, и то по азбучном реду презимена.

Члан 18.

Пре приступања избору потпредседника Народне скупштине, Народна скупштина одлучује да ли ће се гласати тајно или јавно.

Јавно гласање врши се изјашњавањем народних посланика, за сваког кандидата појединачно, дизањем руку или прозивком.

Кад се јавно гласање врши изјашњавањем народних посланика прозивком, а предложено је више кандидата од броја који се бира, сваки народни посланик гласа за највише онолико кандидата колико се потпредседника бира.

Члан 19.

Тајним гласањем за избор потпредседника Народне скупштине руководи председник Народне скупштине, коме у раду помажу по један, најмлађи, народни посланик са четири изборне листе које су добиле највећи број посланичких места и секретар Народне скупштине.

Кандидат за потпредседника Народне скупштине не може помагати председнику Народне скупштине у руковођењу гласањем.

Члан 20.

Тајно гласање за потпредседника Народне скупштине врши се по одредбама овог пословника о доношењу одлука Народне скупштине тајним гласањем.

Гласати се може највише за онолико кандидата колико се и бира, и то између кандидата чија су имена наведена на гласачком листићу.

Члан 21.

За потпредседника Народне скупштине изабран је кандидат који је добио већину гласова присутних народних посланика.

Ако је предложено онолико кандидата колико се бира, а није изабран предвиђени број потпредседника Народне скупштине, понавља се поступак избора за онај број потпредседника Народне скупштине који нису изабрани.

Ако је предложено више кандидата од броја који се бира, а није изабран предвиђени број потпредседника Народне скупштине, поновиће се гласање за онај број потпредседника Народне скупштине који нису изабрани, и то између преосталих кандидата.

Ако ни у другом кругу није изабран предвиђени број потпредседника Народне скупштине, понавља се поступак избора за онај број потпредседника Народне скупштине који нису изабрани.

в) Именовање секретара Народне скупштине

Члан 22.

Кандидата за секретара Народне скупштине предлаже председник Народне скупштине.

Предлог садржи: име и презиме кандидата, биографију, образложење и сагласност кандидата, у писаном облику.

4. Образовање посланичких група

Члан 23.

У Народној скупштини образују се посланичке групе, по правилу најкасније седам дана од дана избора председника Народне скупштине.

Посланичку групу чине народни посланици једне политичке странке, друге политичке организације или групе грађана која има најмање пет народних посланика.

Посланичку групу од најмање пет чланова могу удруживањем да образују и народни посланици политичких странака, других политичких организација или група грађана које имају мање од пет народних посланика.

Посланичка група се конституише тако што се председнику Народне скупштине подноси списак чланова који је потписао сваки члан посланичке групе. На списку се посебно назначава председник посланичке групе и његов заменик.

Народни посланик може бити члан само једне посланичке групе.

5. Конституисање одбора Народне скупштине

Члан 24.

Посланичке групе предлажу чланове сваког одбора сразмерно броју народних посланика које имају у Народној скупштини.

Ако посланичка група не предложи кандидате за избор чланова одбора, одбор се конституише у саставу у коме је изабран на основу предлога посланичких група које су предложиле своје кандидате, при чему се тај састав, ако је изабрано више од половине броја чланова одбора утврђеног овим пословником, сматра пуним саставом у смислу постојања кворума за одлучивање.

Народни посланик може бити члан више одбора.

Члан 25.

О предложеној листи за избор чланова одбора одлучује се у целини, јавним гласањем.

Одбор је изабран ако је за њега гласала већина присутних народних посланика.

Ако одбор не буде изабран, поступак се понавља.

Члан 26.

Прву седницу одбора сазива председник Народне скупштине.

До избора председника одбора, првом седницом председава најстарији члан одбора.

Одбор на првој седници бира, из реда својих чланова, председника и заменика председника одбора.