AKTA

ПОСЛОВНИК НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

VI СЕДНИЦА НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ

1. ПРИПРЕМАЊЕ И САЗИВАЊЕ СЕДНИЦЕ

Члан 82.

Предлог дневног реда седнице Народне скупштине припрема председник Народне скупштине.

Члан 83.

У предлог дневног реда седнице Народне скупштине могу се уврстити само они предлози аката који су припремљени у складу са Уставом и овим пословником.

Члан 84.

Председник Народне скупштине писаним путем одређује дан и час одржавања седнице Народне скупштине, са предлогом дневног реда, најмање седам дана пре дана за који се сазива седница.

Изузетно, обавештење о времену одржавања седнице и дневном реду може се доставити и у краћем року, при чему је председник Народне скупштине дужан да на почетку седнице образложи такав поступак.

Председник Народне скупштине може да одложи час, односно дан почетка седнице Народне скупштине уколико је на предлоге аката из предложеног дневног реда седнице поднет већи број амандмана које Влада и надлежни одбори не могу да размотре пре одређеног почетка седнице, о чему благовремено обавештава народне посланике.

У случају из претходног става не помера се рок за подношење амандмана, утврђен овим пословником.

Члан 85.

Седнице Народне скупштине на којима се води расправа о предлозима закона, плана развоја, просторног плана, буџета, завршног рачуна, Пословника, декларација, резолуција, препорука, одлука, закључака и аутентичних тумачења аката које доноси Народна скупштина, одржавају се уторком, средом и четвртком у времену од 10 до 18,00 часова са прекидом од једног сата.

Народна скупштина одлучује о предлозима закона, плана развоја, просторног плана, буџета, завршног рачуна, Пословника, декларација, резолуција, препорука, одлука, закључака и аутентичних тумачења аката које доноси Народна скупштина, у начелу, појединостима и у целини у Данима за гласање.

Председник Народне скупштине одређује Дане за гласање по завршетку расправе о свим тачкама дневног реда.

Изузетно, председник Народне скупштине може одлучити да се седница Народне скупштине одржи и другим данима, односно да Народна скупштина продужи рад и после 18,00 часова, уколико за то постоје оправдани разлози које председник саопштава народним посланицима.

Председник може продужити рад Народне скупштине и после 18,00 часова и то само до завршетка расправе у начелу, односно појединостима, о започетој тачки дневног реда.

О продужењу седнице после 18,00 часова, председник је дужан да обавести Народну скупштину најкасније до 16,00 часова на дан одржавања седнице за који предлаже продужење рада.

2. Отварање седнице и учешће на седници

Члан 86.

Председник Народне скупштине отвара седницу Народне скупштине и, на основу службене евиденције о присутности народних посланика, констатује број народних посланика који присуствују седници.

Уколико председник констатује да на почетку радног дана, у сали за седнице, није присутна најмање једна трећина народних посланика, седница се одлаже за један сат.

Уколико ни после померања почетка седнице од једног сата не постоје услови за почетак рада седнице Народне скупштине, седница се одлаже за наредни радни дан.

Расправа о појединим тачкама из утврђеног дневног реда седнице Народне скупштине води се без обзира на број присутних народних посланика.

Кворум за рад Народне скупштине у Данима за гласање, приликом усвајања записника са претходне седнице и утврђивања дневног реда, као и на конститутивној седници Народне скупштине, постоји ако је на седници Народне скупштине присутно најмање 126 народних посланика.

Кворум се утврђује применом електронског система за гласање на тај начин што је сваки посланик дужан да се идентификује приликом уласка у салу убацивањем идентификационе картице у посланичку јединицу.

Уколико систем за електронско гласање није у функцији, о чему председник Народне скупштине обавештава народне посланике, кворум се утврђује пребројавањем народних посланика.

Ако председник, односно овлашћени представник посланичке групе изрази сумњу у постојање кворума утврђеног применом електронског система за гласање, председник ставља на увид рачунарски извод присутних народних посланика.

Ако председник, односно овлашћени представник посланичке групе изрази сумњу у постојање кворума утврђеног пребројавањем народних посланика, може да затражи да се кворум утврди прозивањем народних посланика, о чему Народна скупштина одлучује без претреса.

Члан 87.

На седницама Народне скупштине, поред народних посланика, учествују чланови Владе, овлашћени представници других предлагача закона и секретар Републичког секретаријата за законодавство, као и друга лица која председник Народне скупштине позове.

Члан 88.

На почетку рада Народне скупштине, сваког дана када Народна скупштина заседа, председник Народне скупштине обавештава Народну скупштину о посланицима који су спречени да присуствују седници Народне скупштине, као и о томе ко је позван на седницу.

Истовремено, председник Народне скупштине даје потребна објашњења у вези са радом на седници и другим питањима.

3. Ток седнице

Члан 89.

Пре утврђивања дневног реда усваја се записник претходне седнице Народне скупштине. Уколико је записник претходне седнице уручен народним посланицима непосредно пре почетка седнице, усвајање записника ће се обавити наредног дана одржавања седнице, пре преласка на дневни ред.

Примедбе на записник се достављају у писаном облику Административном одбору.

Народна скупштина о записнику одлучује без расправе.

Члан 90.

Дневни ред седнице утврђује Народна скупштина.

Народни посланици, одбори и друга радна тела Народне скупштине и Влада могу предлагати измене и допуне предложеног дневног реда. Предлози се достављају председнику Народне скупштине, у писаној форми.

Предлози за проширење дневног реда предлозима аката који су, по одредбама овог пословника, испунили услове да се уврсте у дневни ред, достављају се најкасније три дана пре дана одређеног за одржавање седнице Народне скупштине, а предлози који се односе на избор, именовања, разрешења и престанак функције; повлачење појединих тачака из предложеног дневног реда; спајање расправе и за промену редоследа тачака, достављају се најкасније 24 часа пре одређеног почетка седнице Народне скупштине.

Ако је предлагач група народних посланика, у предлогу мора бити назначен један представник предлагача.Ако то није учињено, сматра се да је представник предлагача први потписани народни посланик.

При утврђивању дневног реда, Народна скупштина одлучује, следећим редом, о предлозима:

- за хитни поступак;

- да се поједине тачке повуку из предлога дневног реда;

- да се дневни ред прошири;

- за спајање расправе;

- за промену редоследа појединих тачака.

Члан 91.

О предложеним изменама и допунама дневног реда обавља се претрес у коме могу учествовати само:

- предлагач промене дневног реда, односно овлашћени представник групе предлагача;

- предлагач акта на који се промена односи, односно овлашћени представник групе предлагача аката, ако се захтева да предлог акта повуче из дневног реда.

Учешће у претресу може трајати најдуже три минута.

Члан 92.

Народна скупштина одлучује посебно о сваком предлогу за измену и допуну предложеног дневног реда.

Нове тачке које су унете у дневни ред на основу предлога за допуну дневног реда, предлога за спајање расправе или предлога за хитан поступак, увршћују се у дневни ред по редоследу предлагања, осим ако је предлагач предложио други редослед разматрања, о чему се Народна скупштина изјашњава без претреса.

О дневном реду у целини, Народна скупштина одлучује без претреса.

Члан 93.

По отварању претреса сваке тачке дневног реда седнице Народне скупштине, право да говоре по следећем редоследу и временском трајању, имају:

- предлагач акта, односно овлашћени представник групе предлагача акта, који добија реч кад је затражи и на њега се не односи ограничење у погледу трајања излагања;

- известилац надлежног одбора, који има право да говори једном у трајању до 10 минута, а у току претреса има право да добије још једном реч преко реда у трајању до пет минута, ако то захтева потреба претреса, о чему одлучује председник Народне скупштине;

- народни посланик који је на седници одбора издвојио мишљење, који има право да говори једном у трајању до пет минута;

- председник, односно представник посланичке групе, који има право да говори до 20 минута, с тим што ово време може поделити у два дела по 10 минута - за уводно излагање и завршну реч;

- народни посланици, наизменично, према томе да ли подржавају или оспоравају предлог, што наводе у пријави за реч.

Председник Владе и чланови Владе добијају реч кад је затраже и на њих се не односи ограничење у погледу трајања излагања. Секретар Републичког секретаријата за законодавство има иста права као чланови Владе, али само кад Народна скупштина претреса предлог закона који је за Владу припремио Републички секретаријат за законодавство, о чему Влада посебно обавештава Народну скупштину.

Народни посланици који нису чланови посланичких група међусобним договором одређују највише три учесника у расправи који имају право да говоре свако по једном до пет минута. Уколико се не постигне међусобни договор, право да говоре по једном до пет минута имају три народна посланика који се први пријаве за реч.

Пријаве за реч, са редоследом народних посланика, подносе посланичке групе и народни посланици који нису чланови посланичких група у писаном облику до отварања претреса, а остали учесници у расправи усмено по отварању претреса.

Члан 94.

Укупно време расправе у начелу за посланичке групе износи пет часова.

Време из става 1. овог члана распоређује се на посланичке групе сразмерно броју народних посланика чланова те посланичке групе.

Председник, односно представник посланичке групе, пре отварања претреса, има право да предложи дуже време расправе за посланичке групе од времена утврђеног у ставу 1. овог члана. О том предлогу Народна скупштина одлучује без претреса, под условом да седници присуствује најмање 126 народних посланика.

Члан 95.

Председник Народне скупштине даје реч народним посланицима према редоследу који је утврдила њихова посланичка група и до истека укупног времена расправе утврђеног за посланичку групу.

Уколико су за расправу пријављени народни посланици из више посланичких група, председник Народне скупштине даје им реч наизменично, тако да прво говори народни посланик који је члан бројчано најмање посланичке групе, па до бројчано највеће, све док има пријављених говорника.

Посланичка група не мора да користи време које има на располагању, односно не мора да га у потпуности искористи.

Члан 96.

Председник Народне скупштине, када председава седницом Народне скупштине, ако жели да учествује у претресу, препушта председавање једном од потпредседника Народне скупштине.

Члан 97.

Када утврди да нема више пријављених за учешће у претресу, председник Народне скупштине закључује претрес.

Члан 98.

Председник Народне скупштине прекида рад Народне скупштине када утврди недостатак кворума на седници Народне скупштине, док се кворум не обезбеди.

Председник Народне скупштине може одредити паузу у раду седнице Народне скупштине да би се извршиле потребне консултације или прибавило мишљење.

Председник Народне скупштине прекида рад Народне скупштине и у другим случајевима, ако то Народна скупштина закључи.

Председник Народне скупштине обавестиће народне посланике о наставку седнице.

Члан 99.

Када се обави разматрање свих тачака дневног реда и одлучивање по њима, председник Народне скупштине закључује седницу Народне скупштине.

Члан 100.

Народном посланику, који жели да говори о повреди овог пословника, председник Народне скупштине даје реч одмах по завршеном излагању претходног говорника.

Народни посланик је дужан да наведе која је одредба Пословника по његовом мишљењу повређена, да је цитира и образложи у чему се састоји повреда, с тим што може говорити најдуже три минута, при чему се не рачуна време потребно за цитат.

Председник Народне скупштине је дужан да након тога да објашњење.

Ако и после објашњења председника Народне скупштине народни посланик остане при тврдњи да је Пословник повређен, Народна скупштина ће, без претреса, одлучити о том питању у Дану за гласање.

Члан 101.

Уколико се народни посланик у свом излагању на седници Народне скупштине увредљиво изрази о народном посланику из друге посланичке групе, наводећи његово име и презиме или функцију, односно погрешно протумачи његово излагање, народни посланик на кога се излагање односи, има право на реплику.

Уколико се увредљиви изрази односе на посланичку групу, односно политичку странку чији народни посланици припадају тој посланичкој групи, у име посланичке групе право на реплику има председник посланичке групе.

Одлуку у случајевима из ст. 1. и 2. овог члана, доноси председник Народне скупштине.

Реплика не може трајати дуже од три минута.

Члан 102.

Нико не сме прићи говорници док му председник Народне скупштине то не дозволи.

Нико не може да говори на седници Народне скупштине, пре него што затражи и добије реч од председника Народне скупштине.

Члан 103.

Говорник може да говори само о питању које је на дневном реду.

Нико не може прекидати говорника нити га опомињати, осим председника Народне скупштине у случајевима предвиђеним овим пословником.

За време говора народних посланика или других учесника у претресу није дозвољено добацивање, односно ометање говорника на други начин као и сваки други поступак који угрожава слободу говора.

Члан 104.

Народни посланици дужни су да поштују достојанство Народне скупштине.

Народни посланици дужни су да се једни другима обраћају са уважавањем.

Није дозвољено коришћење увредљивих израза, као ни изношење чињеница и оцена које се односе на приватни живот других лица.

4. Одржавање реда на седници

Члан 105.

О реду на седници Народне скупштине стара се председник Народне скупштине.

Због повреде реда на седници, председник Народне скупштине може да изрекне мере: опомену, одузимање речи или удаљење са седнице.

На основу мере из става 2. овог члана Административни одбор изриче и новчану казну у складу са одредбама члана 109. овог пословника.

Евиденцију о изреченим мерама из става 2. овог члана води секретар Народне скупштине.

Члан 106.

Опомена се изриче народном посланику:

- који је пришао говорници, без дозволе председника Народне скупштине;

- који говори пре него што је затражио и добио реч;

- који, и поред упозорења председника Народне скупштине, говори о питању које није на дневном реду;

- ако прекида говорника у излагању или добацује, односно омета говорника, или на други начин угрожава слободу говора;

- ако износи чињенице и оцене које се односе на приватни живот других лица;

- ако употребљава псовке и увредљиве изразе;

- ако другим поступцима нарушава ред на седници или поступа противно одредбама овог пословника.

Члан 107.

Мера одузимања речи изриче се народном посланику коме су претходно изречене две мере опомене, а који и после тога чини повреду Пословника из члана 106. овог пословника.

Народни посланик коме је изречена мера одузимања речи дужан је да се, без одлагања, удаљи са говорнице. У супротном председник Народне скупштине искључује озвучење, а по потреби одређује паузу.

Мера одузимања речи не односи се на право народног посланика на реплику у даљем току седнице.

Члан 108.

Мера удаљења са седнице изриче се народном посланику који и после изречене мере одузимања речи омета или спречава рад на седници, не поштује одлуку председника Народне скупштине о изрицању мере одузимања речи, или наставља да чини друге прекршаје у смислу члана 106. овог пословника, као и у другим случајевима одређеним овим пословником.

Мера удаљења са седнице може се изрећи народном посланику и без претходно изречених мера, у случају физичког напада, односно другог сличног поступка којим се угрожава физички или морални интегритет учесника седнице, у згради Народне скупштине.

Народни посланик коме је изречена мера удаљења са седнице дужан је да се одмах удаљи из сале у којој се седница одржава.

Уколико народни посланик одбије да се удаљи са седнице Народне скупштине, председник Народне скупштине ће наложити служби овлашћеној за одржавање реда у згради Народне скупштине да тог посланика удаљи са седнице и одредити паузу до извршења мере удаљења.

Народни посланик коме је изречена мера удаљења са седнице сматра се неоправдано одсутним.

Члан 109.

Народни посланик коме је изречена опомена, кажњава се новчаном казном у висини од 3.000 динара.

Народни посланик коме су у току исте седнице изречене две опомене, кажњава се новчаном казном у висини од 8.000 динара.

Народни посланик коме је одузета реч, кажњава се новчаном казном у висини од 16.000 динара.

Народни посланик коме је изречена мера удаљења са седнице, кажњава се новчаном казном у висини од 32.000 динара.

Уколико је народном посланику изречено више мера за повреду реда на седници Народне скупштине, новчане казне се не сабирају, већ се примењује само највиша новчана казна.

Члан 110.

Одлуку о новчаној казни за народног посланика доноси Административни одбор.

Народном посланику на сталном раду новчана казна се одузима од његових примања за текући месец, односно за текући и наредни месец уколико је удаљен са седнице Народне скупштине.

Народном посланику који није на сталном раду у Народној скупштини новчана казна се одузима од његових примања у Народној скупштини (разлика између плате народног посланика на сталном раду у Народној скупштини и зараде коју остварује у радном односу или пензије, односно посланички додатак), за текући месец, односно и за наредне месеце ако су месечна примања народног посланика која остварује у Народној скупштини мања од износа новчане казне, док се не достигне укупна сума новчане казне.

Народни посланик, који је новчано кажњен због опомене или одузимања речи, има право на накнаду трошкова за коришћење аутомобила, за исхрану и хотелски смештај, а народни посланик, који је новчано кажњен због удаљавања са седнице, има право на накнаду трошкова за коришћење аутомобила, у складу са актом Административног одбора.

Члан 111.

Ако председник Народне скупштине редовним мерама не може да одржи ред на седници, одредиће паузу у трајању потребном да се успостави ред.

Члан 112.

Мере опомене и одузимања речи примењују се за седницу на којој су изречене.

Мера удаљења са седнице примењује се за наредних 20 дана заседања (рада) Народне скупштине, од дана удаљења, односно на седницу на којој је изречена ова мера, ако седница траје дуже од 20 дана заседања (рада) Народне скупштине.

Члан 113.

Одредбе овог пословника о реду на седници Народне скупштине примењују се и на све друге учеснике на седници, поред народних посланика, а сходно се примењују на седницама одбора и других радних тела Народне скупштине.

5. Записник

Члан 114.

О раду на седници Народне скупштине води се записник.

Записник обухвата главне податке о раду на седници, нарочито о предлозима о којима се расправљало, са именима учесника у расправи, о закључцима који су на седници прихваћени и о резултату гласања о појединим питањима и о изреченим мерама.

Битни делови изјаве народног посланика, који је на седници издвојио мишљење, уносе се у записник на његов захтев.

На седници Народне скупштине воде се стенографске белешке, у којима се, у тексту, сваких десет минута обележава косим заградама, а ток седнице снима се на магнетофону. У стенографске белешке уноси се текст у изреченом облику, без икаквог изостављања речи и израза. Право је сваког народног посланика да оствари увид у стенографске белешке, односно магнетофонски запис, на његов захтев. Стенографске белешке достављају се посланичким групама најкасније наредног дана. Ако народни посланик жели да ауторизује текст свог излагања, дужан је да то учини у року од три дана од дана одржавања седнице.

Усвојени записник потписују председник и секретар Народне скупштине.

Усвојеном записнику прилаже се копија материјала који је био разматран на седници.

О записнику се стара секретар Народне скупштине.