AKTA

ПОСЛОВНИК НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

VIII ПОСТУПАК ЗА ДОНОШЕЊЕ ЗАКОНА И ДРУГИХ АКАТА НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ

1. АКТИ КОЈЕ ДОНОСИ НАРОДНА СКУПШТИНА

Члан 134.

Народна скупштина доноси: закон, буџет, план развоја, просторни план, завршни рачун, пословник, декларацију, резолуцију, препоруку, одлуку, закључак и аутентично тумачење акта који доноси.

2. Предлагање закона

Члан 135.

Право предлагања закона, других прописа и општих акта имају Влада, сваки народни посланик, скупштина аутономне покрајине или најмање 15.000 бирача.

Члан 136.

Овлашћени предлагач закона подноси предлог закона у облику у коме се закон доноси, са образложењем.

Образложење мора да садржи:

- уставни основ,

- разлоге за доношење закона,

- објашњење основних правних института и појединачних решења,

- процену износа финансијских средстава потребних за спровођење закона,

- општи интерес због кога се предлаже повратно дејство, ако предлог закона садржи одредбе за које се предвиђа повратно дејство,

- преглед одредаба закона које се мењају, односно допуњују, ако се предлаже закон о изменама, односно допунама.

Предлагач закона, по правилу, наводи у образложењу закона и основ у законодавству Европске уније и општеприхваћеним правилима међународног права.

Ако је предлагач закона група народних посланика, уз предлог мора бити назначен један представник предлагача. Ако то није учињено, сматра се да је представник предлагача први потписани народни посланик.

Члан 137.

Предлог закона који је упућен Народној скупштини председник Народне скупштине, одмах по пријему, доставља народним посланицима, надлежним одборима и Влади, ако она није предлагач.

Ако предлог закона није припремљен у складу са овим пословником, председник Народне скупштине затражиће од предлагача да предлог закона усклади са одредбама овог пословника, при чему ће прецизно навести у чему се састоји та неусклађеност.

Предлагач закона може у року од 15 дана да поднесе предлог закона усклађен са одредбама овог пословника или да, у случају неслагања са мишљењем председника Народне скупштине, затражи, писаним путем, да се Народна скупштина о том питању изјасни. Народна скупштина дужна је да се о том питању изјасни на првој наредној седници, пре преласка на дневни ред, без претреса. Пре одлучивања, предлагач закона има право да образложи свој став у времену не дужем од пет минута.

Ако предлагач закона не поступи у складу са одредбама става 3. овог члана, предлог закона сматра се повученим.

Члан 138.

Предлог закона, припремљен у складу са одредбама овог пословника, може се уврстити у дневни ред седнице Народне скупштине у року не краћем од 15 дана и не дужем од 60 дана, од дана његовог подношења.

У изузетним случајевима, рок од 60 дана може бити прекорачен, али не дуже од 30 дана, а председник Народне скупштине обавестиће народне посланике о разлозима прекорачења рока.

Рокови из става 1. овог члана мирују кад Народна скупштина није у редовном заседању.

Члан 139.

Предлог закона, пре разматрања у Народној скупштини, разматрају надлежни одбори и Влада, ако није предлагач закона.

Надлежни одбори и Влада, ако није предлагач закона, у својим извештајима, односно мишљењу, могу предложити Народној скупштини да прихвати или не прихвати предлог закона у начелу.

Уколико надлежни одбори и Влада предложе прихватање закона у начелу, дужни су да наведу да ли закон прихватају у целини или са изменама које предлажу у форми амандмана.

Народној скупштини надлежни одбори и Влада достављају извештаје, односно мишљење, по правилу у року не краћем од пет дана, пре дана почетка седнице Народне скупштине, на којој се предлог закона разматра.

Уколико надлежни одбори не доставе извештаје, односно Влада мишљење о предлогу закона, предлог закона ће се разматрати и без тих извештаја односно мишљења.

Члан 140.

О предлогу закона најпре се води начелни претрес.

Народна скупштина може одлучити да обави заједнички начелни претрес о више предлога закона који су на дневном реду исте седнице, а међусобно су условљени или су решења у њима међусобно повезана, с тим што се одлучивање о сваком предлогу обавља посебно.

По завршеном начелном претресу, Народна скупштина прелази на начелни претрес о предлогу закона, односно јединствени претрес о предлогу другог акта, из осталих тачака дневног реда, а затим прелази на претрес у појединостима. Изузетно, када се ради о предлогу закона о буџету Републике Србије, по завршеном начелном претресу Народна скупштина прелази на претрес у појединостима.

Од завршеног начелног претреса до отварања претреса предлога закона у појединостима мора да прође најмање 24 часа.

У времену између завршеног начелног претреса и отварања претреса предлога закона у појединостима, надлежни одбори могу да поднесу амандмане на предлог закона.

Члан 141.

Претрес у појединостима обавља се по члановима на које су поднети амандмани и о амандманима којима се предлаже уношење нових одредаба, при чему укупно време претреса за сваку посланичку групу по сваком амандману износи највише 15 минута.

Народни посланици који нису чланови посланичких група међусобним договором одређују највише три учесника у расправи по сваком амандману који имају право да говоре свако по једном до три минута. Уколико се не постигне међусобни договор, право да говоре по једном до три минута имају три народна посланика који се први пријаве за реч.

Члан 142.

Када се заврши претрес предлога закона у појединостима, право на завршну реч има предлагач, односно овлашћени представник предлагача.

Члан 143.

Предлагач закона има право да повуче предлог закона из процедуре све до завршетка претреса предлога закона на седници Народне скупштине.

Народна скупштина, на образложени предлог предлагача, може да одлучи да повуче одређену тачку из дневног реда седнице која је у току, све до почетка претреса те тачке на седници Народне скупштине, под условом да седници присуствује најмање 126 народних посланика.

Члан 144.

Народна скупштина одлучује о предлозима закона, плана развоја, просторног плана, буџета, завршног рачуна, Пословника, декларација, резолуција, препорука, одлука, закључака и аутентичних тумачења аката које доноси Народна скупштина у начелу, појединостима и целини у Дану за гласање.

Ако је предложени акт прихваћен у начелу, Народна скупштина одлучује о амандманима.

Када предлог закона садржи одредбе за које се предвиђа повратно дејство, приликом гласања о тим одредбама, Народна скупштина ће посебно одлучити да ли за то дејство постоји општи интерес.

Ако Народна скупштина усвоји више амандмана, може застати са усвајањем предлога закона у целини и затражити од Законодавног одбора да, у сарадњи са предлагачем закона, изврши правно-техничку редакцију текста предлога закона, односно затражити од надлежног одбора да усагласи усвојене амандмане међусобно и са текстом предлога закона.

У случају из става 4. овог члана, народним посланицима достављају се извештаји надлежног и Законодавног одбора о насталој несагласности и подноси амандман којим се те несагласности отклањају.

Након одлучивања о амандманима, Народна скупштина приступа гласању о предлогу закона у целини.

3.Амандман

Члан 145.

Предлог за измену и допуну предлога закона - амандман подноси се председнику Народне скупштине у писаном облику, са образложењем, почев од дана достављања предлога закона, а најкасније пет дана пре дана одређеног за одржавање седнице за коју је предложено разматрање тог предлога закона, осим ако се седница Народне скупштине закаже у року краћем од рока предвиђеног Пословником, када је рок за подношење амандмана до почетка прве начелне расправе на седници Народне скупштине.

Подносилац амандмана не може да, сам или заједно са другим народним посланицима, поднесе више амандмана на исти члан предлога закона.

Члан 146.

Поднете амандмане председник Народне скупштине упућује предлагачу закона, народним посланицима, надлежним одборима и Влади.

Законодавни одбор ће неблаговремене, непотпуне и амандмане са увредљивом садржином одбацити, о чему ће Народној скупштини поднети извештај.

Одбачени амандмани не могу бити предмет расправе и о њима се не гласа.

Члан 147.

Предлагач закона, надлежни одбори и Влада, дужни су да, пре седнице Народне скупштине, размотре амандмане који су поднети на предлог закона и да Народну скупштину обавесте за које амандмане предлажу да их Народна скупштина прихвати, а за које да их одбије.

Члан 148.

У току гласања у појединостима, амандмане у писаном облику могу да подносе предлагач закона, надлежни одбори, односно Влада, само ако је потреба за амандманом настала услед претходног прихватања неког другог амандмана.

Члан 149.

Народна скупштина у Данима за гласање, након усвајања предлога закона у начелу, одлучује о поднетим амандманима по редоследу чланова предлога закона.

Ако је поднето више амандмана на исти члан предлога закона, прво се одлучује о амандману којим се предлаже брисање одредбе тога члана, а затим о амандману којим се предлаже измена целог члана.

Амандмани које је поднео предлагач закона, а које су прихватили надлежни одбори и Влада, као и амандмани које су прихватили предлагач закона, надлежни одбори и Влада, постају саставни део предлога закона и о њима Народна скупштина посебно не одлучује.

Народна скупштина посебно одлучује о сваком амандману који предлагач закона, надлежни одбор или Влада нису прихватили.

4. Доношење буџета

Члан 150.

Буџет Републике за наредну годину доноси се најкасније до краја другог редовног заседања Народне скупштине.

Предлог закона о буџету Републике (у даљем тексту: предлог буџета), са образложењем, подноси Влада.

Образложење предлога буџета садржи:

- уставни основ за доношење буџета;

- образложење предлога потребних средстава по корисницима буџета (расходи);

- образложење структуре прихода републичког буџета.

Члан 151.

Пре претреса на седници Народне скупштине, предлог буџета разматрају одбори Народне скупштине и своје извештаје, са образложеним предлозима, достављају Одбору за финансије.

Одбор за финансије разматра предлог буџета и извештаје појединих одбора и о томе доставља извештај Народној скупштини.

Члан 152.

Предлог буџета претреса се на седници Народне скупштине, у начелу и у појединостима.

Гласање о предлогу буџета у начелу, појединостима и у целини обавља се у Данима за гласање.

Председник Народне скупштине може да одреди Дане за гласање о предлогу буџета у току седнице не чекајући да се заврши расправа у начелу и појединостима по осталим тачкама дневног реда.

Члан 153.

Измене и допуне буџета Републике у току године врше се према одредбама овог пословника којима је уређен поступак за доношење буџета.

Члан 154.

Уколико одредбама овог одељка није другачије одређено, у погледу поступка за доношење буџета, сходно се примењују одредбе овог пословника о поступку за доношење закона.

5. Доношење плана развоја и просторног плана

Члан 155.

Предлог плана развоја подноси Влада, са образложењем и потребном документацијом.

Пре претреса на седници Народне скупштине, предлог плана развоја разматрају одбори Народне скупштине и своје извештаје, са образложеним предлозима, достављају Одбору за развој и економске односе са иностранством.

Одбор за развој и економске односе са иностранством разматра предлог плана развоја и извештаје појединих одбора и о томе доставља извештај Народној скупштини.

Члан 156.

Предлог просторног плана подноси Влада, са образложењем и потребном документацијом.

Пре претреса на седници Народне скупштине, предлог просторног плана разматрају одбори Народне скупштине и своје извештаје, са образложеним предлозима, достављају Одбору за урбанизам и грађевинарство.

Одбор за урбанизам и грађевинарство разматра предлог просторног плана и извештаје појединих одбора и о томе доставља извештај Народној скупштини.

Члан 157.

Уколико одредбама овог одељка није другачије одређено, у погледу поступка за доношење плана сходно се примењују одредбе овог пословника о поступку за доношење закона.

6. Доношење аутентичног тумачења закона

Члан 158.

Предлог за доношење аутентичног тумачења закона може да поднесе овлашћени предлагач закона.

Ако Законодавни одбор оцени да је предлог оправдан, сачињава предлог аутентичног тумачења и доставља га подносиоцу предлога и Народној скупштини.

Ако Законодавни одбор оцени да предлог није оправдан, о томе обавештава подносиоца предлога и Народну скупштину.

Народна скупштина одлучује о предлозима Законодавног одбора из ст. 2. и 3. овог члана.

Ако Народна скупштина не прихвати став Законодавног одбора да аутентично тумачење није оправдано, задужиће Законодавни одбор да сачини предлог аутентичног тумачења.

Члан 159.

Уколико одредбама овог одељка није другачије одређено, у погледу поступка за доношење аутентичног тумачења закона и других аката које доноси Народна скупштина, сходно се примењују одредбе овог пословника о поступку за доношење закона.

7. Доношење других општих аката

Члан 160.

Предлог пословника, декларације, резолуције, препоруке, одлуке или закључка може поднети предлагач закона, у писаном облику, са образложењем.

Предлог акта из става 1. овог члана претходно се доставља народним посланицима и о њему се отвара јединствен претрес.

У поступку доношења других прописа и општих аката које доноси Народна скупштина, сходно се примењују одредбе овог пословника о доношењу закона уколико то за поједине врсте аката овим пословником није другачије одређено.

8. Хитни поступак

Члан 161.

Закон се може, изузетно, донети и по хитном поступку.

По хитном поступку може да се донесе само закон којим се уређују питања и односи настали услед околности које нису могле да се предвиде, а недоношење закона по хитном поступку могло би да проузрокује штетне последице по живот и здравље људи, безбедност земље и рад органа и организација.

Предлагач закона је дужан да, у писаном образложењу предлога закона, наведе штетне последице које би настале због недоношења овог закона по хитном поступку.

Члан 162.

Предлог закона за чије се доношење предлаже хитни поступак може се ставити на дневни ред седнице Народне скупштине ако је поднет најкасније 24 часа пре одређеног почетка те седнице.

Предлог закона којим се уређују питања из области одбране и безбедности, за чије се доношење предлаже хитни поступак, може се ставити на дневни ред седнице Народне скупштине и ако је поднет на дан одржавања седнице, два часа пре одређеног почетка те седнице, а ако је предлагач Влада, предлог закона може се ставити на дневни ред и ако је поднет у току седнице Народне скупштине под условом да седници присуствује најмање 126 народних посланика.

У току седнице Народне скупштине изузетно се може, по хитном поступку, на дневни ред седнице ставити и предлог за избор, именовање и разрешење и престанак функције, предлог за одобравање одређивања притвора судији и јавном тужиоцу, као и предлог за изгласавање неповерења Влади или поједином њеном члану, на образложени предлог овлашћеног предлагача, под условом да седници присуствује најмање 126 народних посланика. Председник Народне скупштине заказује Дан за гласање о предлогу за одобравање одређивања притвора судији и јавном тужиоцу, односно о предлогу за изгласавање неповерења Влади или поједином њеном члану, одмах по завршетку расправе о тој тачки, не чекајући да се заврши расправа о осталим тачкама дневног реда.

О сваком предлогу за стављање на дневни ред аката по хитном поступку, Народна скупштина претходно одлучује, без претреса, приликом утврђивања дневног реда, односно у току седнице, одмах по пријему предлога под условом да седници присуствује најмање 126 народних посланика.

Председник Народне скупштине дужан је да предлог закона, за чије се разматрање предлаже хитни поступак, достави народним посланицима и Влади, ако она није предлагач, одмах по пријему.

Кад Народна скупштина прихвати предлог да се закон разматра по хитном поступку, она одређује рок у коме ће надлежни одбори поднети извештаје, као и рок у коме ће Влада ако она није предлагач закона дати мишљење о предлогу закона.

Члан 163.

Уколико надлежни одбори не доставе извештаје, односно Влада мишљење о предлогу закона, предлог закона ће се разматрати и без тих извештаја односно мишљења.

Амандман на предлог закона који се разматра по хитном поступку може се подносити најкасније до почетка претреса предлога закона.

О амандманима се изјашњавају предлагач закона, надлежни одбори и Влада.

9. Изворници и објављивање аката Народне скупштине

Члан 164.

На изворник закона, другог прописа и општег акта Народне скупштине и на изворник аутентичног тумачења ставља се печат Народне скупштине.

Изворником закона, односно другог прописа и општег акта или аутентичног тумачења сматра се текст закона, односно другог прописа и општег акта или аутентичног тумачења, усвојен на седници Народне скупштине.

Изворник закона, односно другог прописа и општег акта Народне скупштине и аутентичног тумачења чува се у Народној скупштини.

О изради изворника, стављању печата, чувању и евиденцији изворника стара се секретар Народне скупштине.

Члан 165.

Акти из члана 134. овог пословника, које доноси Народна скупштина, објављују се у "Службеном гласнику Републике Србије".

О објављивању закона, других прописа и општих аката Народне скупштине и аутентичних тумачења стара се секретар Народне скупштине.

Секретар Народне скупштине, на основу изворног текста закона, другог прописа и општег акта или аутентичног тумачења, даје исправке грешака у објављеном тексту закона, другог прописа и општег акта или аутентичног тумачења.