AKTA

Poslovnik Narodne skupštine Republike Srbije

XIV ODNOS NARODNE SKUPŠTINE I VLADE

1. Izbor Vlade

Član 190.

Predlog kandidata za predsednika Vlade, predsednik Narodne skupštine, odmah po prijemu, dostavlja narodnim poslanicima.

Član 191.

Kad kandidat za predsednika Vlade na sednici Narodne skupštine iznosi svoj program i predlaže sastav Vlade, o kandidatu za predsednika Vlade, iznetom programu i kandidatima za članove Vlade, otvara se pretres.

Član 192.

Odmah po završetku pretresa, predsednik Narodne skupštine zakazuje Dan za glasanje o predlogu za predsednika i članove Vlade. O predlogu za predsednika i članove Vlade odlučuje se u celini, tajnim glasanjem, osim ako Narodna skupština ne odluči da se glasanje obavi javno.

Vlada je izabrana, ako je za njen izbor glasala većina od ukupnog broja narodnih poslanika.

Ako Vlada ne bude izabrana, ceo postupak se ponavlja.

Član 193.

Posle izbora Vlade, predsednik, potpredsednici i ministri polažu zakletvu čitanjem naglas teksta utvrđenog zakonom, a potpisani tekst zakletve predaju predsedniku Narodne skupštine.

2. Predstavljanje Vlade u Narodnoj skupštini

Član 194.

Pravo i dužnost predstavljanja Vlade u Narodnoj skupštini, prilikom razmatranja svih pitanja iz njene nadležnosti, ima predsednik Vlade.

Vlada određuje članove Vlade koji je predstavljaju po pojedinom pitanju koje je na dnevnom redu sednice Narodne skupštine, odnosno na sednici njenog odbora.

Predstavnici Vlade na sednicama Narodne skupštine i njenih odbora mogu biti samo članovi Vlade i sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo kad je na dnevnom redu sednice Narodne skupštine predlog zakona koji je za Vladu pripremio Republički sekretarijat za zakonodavstvo.

Predstavnici Vlade učestvuju u radu Narodne skupštine u skladu sa ovlašćenjima utvrđenim zakonom.

Član 195.

Radi davanja stručnih i drugih objašnjenja, na sednici odbora Narodne skupštine, Vlada može odrediti svoje poverenike.

Član 196.

Uz predlog zakona, drugog propisa ili opšteg akta, ili uz drugi materijal koji podnosi Narodnoj skupštini, Vlada obaveštava Narodnu skupštinu o svojim predstavnicima i poverenicima za sednice Narodne skupštine i njenih odbora.

Član 197.

Radi ostvarivanja prava i dužnosti Vlade u Narodnoj skupštini, Narodna skupština i njeni odbori obaveštavaju Vladu i nadležna ministarstva o svojim sednicama i o pitanjima koja se razmatraju na tim sednicama.

3. Poslaničko pitanje

Član 198.

Narodni poslanik ima pravo da postavi poslaničko pitanje pojedinom ministru ili Vladi, iz njihove nadležnosti.

Poslaničko pitanje mora biti jasno formulisano.

Poslaničko pitanje upućuje se nadležnom ministru ili Vladi.

Poslaničko pitanje postavlja se u pisanom obliku ili usmeno, s tim da izlaganje poslanika koji postavlja pitanja ne može da traje duže od tri minuta.

Poslaničko pitanje može se postaviti i između dve sednice Narodne skupštine, u pisanom obliku, preko predsednika Narodne skupštine koji ga dostavlja nadležnom ministru ili Vladi.

Predsednik Narodne skupštine upozoriće narodnog poslanika, koji postavlja poslaničko pitanje, ako pitanje nije postavljeno u skladu sa odredbama ovog poslovnika, odnosno ako nije upućeno nadležnom organu.

Član 199.

Poslanička pitanja postavljaju se, po pravilu, pošto Narodna skupština okonča rad po svim tačkama dnevnog reda. Narodna skupština, pored toga, može, bez pretresa, odrediti i drugo vreme za postavljanje poslaničkih pitanja.

Predsednik Narodne skupštine, na predlog poslaničke grupe, najmanje jedanput u toku meseca određuje dan kada će pojedini ministri u Vladi Republike Srbije odgovarati na poslanička pitanja u vezi sa nekom aktuelnom temom.

Član 200.

Na usmeno postavljeno poslaničko pitanje, Vlada odnosno ministar, moraju odmah usmeno odgovoriti. Ako je za davanje odgovora potrebna određena priprema, oni to moraju odmah obrazložiti, a odgovor narodnom poslaniku dostaviti u pisanom obliku, u roku od osam dana od dana kada je pitanje postavljeno.

Pisani odgovor Vlade, odnosno nadležnog ministra, dostavlja se narodnim poslanicima.

Izuzetno, ako je u pripremi odgovora na poslaničko pitanje potrebno utvrditi određene činjenice čije utvrđivanje zahteva duže vreme ili složeniju analizu, rok za davanje odgovora na poslaničko pitanje može se produžiti, ali ne više od 30 dana.

Član 201.

Posle datog odgovora na poslaničko pitanje, narodni poslanik koji je postavio pitanje ima pravo da, u trajanju od najviše pet minuta, komentariše odgovor na svoje pitanje ili da postavi dopunsko pitanje. Po dobijanju odgovora na dopunsko pitanje, narodni poslanik ima pravo da se izjasni o odgovoru u trajanju od najviše pet minuta.

Član 202.

Ako odgovor na poslaničko pitanje sadrži podatke koji predstavljaju državnu, vojnu ili službenu tajnu, ministar, odnosno Vlada, mogu predložiti da se odgovor sasluša bez prisustva javnosti.

4. Poverenje Vladi i ostavka Vlade

Član 203.

Najmanje 20 narodnih poslanika može podneti predlog da se izglasa nepoverenje Vladi ili pojedinom njenom članu.

Predlog se podnosi predsedniku Narodne skupštine u pisanom obliku.

U predlogu mora biti naveden razlog zbog koga se predlaže izglasavanje nepoverenja.

U predlogu mora biti naznačen jedan predstavnik predlagača. Ukoliko to nije učinjeno, smatra se da je predstavnik predlagača prvi potpisani poslanik.

Predsednik Narodne skupštine ovaj predlog odmah dostavlja predsedniku Vlade, odnosno njenom članu i narodnim poslanicima.

Član 204.

Sednica Narodne skupštine na kojoj će se raspravljati o poverenju Vladi ili pojedinom njenom članu, održava se najranije po isteku roka od tri dana, a najkasnije 15 dana posle dana podnošenja predloga za izglasavanje nepoverenja.

Na početku sednice, predstavnik predlagača ima pravo da obrazloži predlog za pokretanje pitanja poverenja Vladi, a predsednik Vlade, odnosno njen član, ima pravo da da odgovor.

Na raspravu o pitanju poverenja Vladi ili pojedinom njenom članu primenjuju se odredbe ovog poslovnika koje se odnose na trajanje načelne rasprave prilikom razmatranja predloga zakona.

Odmah po završetku rasprave o poverenju Vladi, predsednik Narodne skupštine zakazuje Dan za glasanje.

Predlog da se izglasa nepoverenje Vladi ili pojedinom njenom članu ne može se ponovo podneti u toku istog zasedanja Narodne skupštine.

Član 205.

Vlada postavlja pitanje svog poverenja u Narodnoj skupštini u pisanom obliku i ima pravo da ga obrazloži.

Pitanje poverenja, u ime Vlade, postavlja predsednik Vlade.

Predlog za razrešenje pojedinog člana Vlade, predsednik Vlade podnosi u pisanom obliku predsedniku Narodne skupštine i ima pravo da ga obrazloži.

U postupku odlučivanja o poverenju Vladi, pokrenutom od strane Vlade, odnosno razrešenja pojedinog člana Vlade, shodno se primenjuju odredbe ovog poslovnika koje se odnose na postupak povodom postavljanja pitanja poverenja Vladi od strane narodnih poslanika.

Član 206.

Kad Narodna skupština izglasa nepoverenje Vladi, odnosno članu Vlade, donosi odluku o razrešenju, a predsednik Narodne skupštine o tome odmah obaveštava predsednika Republike.

Član 207.

Vlada ili član Vlade, podnosi ostavku, u pisanom obliku, predsedniku Narodne skupštine i ima pravo da je obrazloži.

Ostavka predsednika Vlade povlači ostavku Vlade.

O ostavci Vlade predsednik Narodne skupštine odmah obaveštava predsednika Republike i narodne poslanike, a o ostavci člana Vlade obaveštava predsednika Vlade i narodne poslanike.

Narodna skupština na prvoj narednoj sednici, konstatuje bez pretresa da je Vlada, odnosno član Vlade, podneo ostavku, i o tome se ne odlučuje.

Član 208.

Vlada, odnosno član Vlade, kao i svaki od narodnih poslanika koji su potpisali predlog da se izglasa nepoverenje Vladi, imaju pravo da povuku svoj predlog za razrešenje, odnosno ostavku, sve do donošenja odluke o razrešenju, odnosno konstatovanja ostavke.

Ako predlog da se izglasa nepoverenje Vladi, odnosno pojedinom njenom članu, povuku narodni poslanici, tako da broj narodnih poslanika koji su predložili da se izglasa nepoverenje Vladi ili pojedinom njenom članu postane manji od 20, predlog se smatra povučenim.

5. Interpelacija u vezi sa radom Vlade

Član 209.

Najmanje 50 narodnih poslanika može da podnese interpelaciju na Vladu ili ministra za pretresanje određenog pitanja u vezi sa radom Vlade ili ministarstva.

U toku jednog zasedanja Narodne skupštine može da se podnese najviše pet interpelacija.

Član 210.

Interpelacija se podnosi u pisanom obliku.

Interpelacija mora da sadrži jasno i sažeto formulisano pitanje koje treba da se razmotri, predlog kako će se pretres povodom interpelacije završiti, obrazloženje na najviše dve kucane strane, kao i ime ovlašćenog predstavnika podnosilaca interpelacije.

Interpelaciju potpisuju narodni poslanici koji su je podneli.

Član 211.

Tekst interpelacije mora da bude usklađen sa odredbama ovog poslovnika.

Interpelacija se podnosi predsedniku Narodne skupštine koji je odmah dostavlja Administrativnom odboru radi utvrđivanja usklađenosti interpelacije sa odredbama ovog poslovnika.

Ukoliko tekst interpelacije sadrži uvredljive ili druge izraze nedostojne Narodne skupštine i narodnih poslanika, Administrativni odbor zatražiće od predlagača interpelacije da je usklade sa odredbama ovog poslovnika u roku od 15 dana.

Ako predlagač u ovom roku ne uskladi tekst interpelacije sa datim primedbama, smatraće se da je interpelacija povučena.

Član 212.

Po dobijenom izveštaju Administrativnog odbora, predsednik Narodne skupštine interpelaciju dostavlja narodnim poslanicima i predsedniku Vlade.

Član 213.

Vlada razmatra interpelaciju i dostavlja predsedniku Narodne skupštine svoj stav povodom interpelacije najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema interpelacije.

Predsednik Narodne skupštine stav Vlade, povodom interpelacije, odmah dostavlja narodnim poslanicima.

Član 214.

Interpelacija se stavlja na dnevni red prve naredne sednice Narodne skupštine, koja se mora održati najkasnije 15 dana od dana dostavljanja stava Vlade povodom interpelacije.

Ako Vlada ne dostavi stav povodom interpelacije u roku predviđenom u članu 213. stav 1. ovog poslovnika, interpelacija se, kao poslednja tačka, stavlja na dnevni red prve naredne sednice Narodne skupštine, koja se mora održati najkasnije 15 dana po isteku tog roka.

Predsednik Narodne skupštine može predložiti da se interpelacija stavi na dnevni red sednice Narodne skupštine koja je u toku, kao poslednja tačka, o čemu Narodna skupština odlučuje bez pretresa.

Narodna skupština može da odluči da se interpelacija razmatra na posebnoj sednici Narodne skupštine.

Član 215.

Predstavnik podnosilaca interpelacije ima pravo da na sednici Narodne skupštine obrazloži interpelaciju.

Predsednik Vlade, odnosno ministar na koga se interpelacija odnosi, dužan je da na sednici Narodne skupštine iznese stav Vlade povodom interpelacije.

Na rad sednice Narodne skupštine, na kojoj se razmatra interpelacija, shodno se primenjuju odredbe ovog poslovnika koje se odnose na pretres predloga zakona.

Član 216.

Pretres povodom interpelacije može se završiti zauzimanjem stava o pitanju pokrenutom interpelacijom ili glasanjem o prelasku na narednu tačku dnevnog reda.

Ako je predloženo da se pretres povodom interpelacije završi glasanjem o prelasku na narednu tačku dnevnog reda bez zauzimanja stava o pitanju pokrenutom interpelacijom, predsednik Vlade ima pravo da se izjasni o tom predlogu. Ako se predsednik Vlade saglasi sa tim predlogom, a postoje i drugi predlozi, prvo će se glasati o tom predlogu.

Ako se predlog iz stava 2. ovog člana ne prihvati, o ostalim predlozima Narodna skupština se izjašnjava po redosledu njihovog podnošenja.

Član 217.

Pretres povodom interpelacije mora se završiti na sednici na kojoj je započet.

Podneta interpelacija može se povući do prelaska na glasanje povodom te interpelacije.

Interpelacija o istom pitanju ne može se ponovo podneti u toku istog zasedanja Narodne skupštine.

6. Izveštavanje Narodne skupštine o radu Vlade

Član 218.

Vlada izveštava Narodnu skupštinu o svom radu, a naročito o vođenju politike, o izvršavanju zakona, drugih propisa i opštih akata, o ostvarivanju plana razvoja i prostornog plana i o izvršavanju budžeta Republike.

Vlada podnosi izveštaj Narodnoj skupštini kad to Narodna skupština zatraži ili po sopstvenoj inicijativi, a najmanje jedanput godišnje.

Narodna skupština može, na predlog pojedinog odbora, bez pretresa, zaključiti da od Vlade zatraži izveštaj o radu Vlade, odnosno izveštaj kojim će Vlada obavestiti Narodnu skupštinu o pitanjima vođenja politike, izvršavanja zakona, drugih propisa i opštih akata, u određenoj oblasti.

Izveštaj Vlade predsednik Narodne skupštine, odmah po prijemu, dostavlja narodnim poslanicima, radi upoznavanja.

Narodna skupština može da odluči, na predlog odbora koji je razmotrio izveštaj Vlade, da se razmatranje izveštaja obavi i na sednici Narodne skupštine.