AKTA

Poslovnik Narodne skupštine Republike Srbije

VI SEDNICA NARODNE SKUPŠTINE

1. Pripremanje i sazivanje sednice

Član 82.

Predlog dnevnog reda sednice Narodne skupštine priprema predsednik Narodne skupštine.

Član 83.

U predlog dnevnog reda sednice Narodne skupštine mogu se uvrstiti samo oni predlozi akata koji su pripremljeni u skladu sa Ustavom i ovim poslovnikom.

Član 84.

Predsednik Narodne skupštine pisanim putem određuje dan i čas održavanja sednice Narodne skupštine, sa predlogom dnevnog reda, najmanje sedam dana pre dana za koji se saziva sednica.

Izuzetno, obaveštenje o vremenu održavanja sednice i dnevnom redu može se dostaviti i u kraćem roku, pri čemu je predsednik Narodne skupštine dužan da na početku sednice obrazloži takav postupak.

Predsednik Narodne skupštine može da odloži čas, odnosno dan početka sednice Narodne skupštine ukoliko je na predloge akata iz predloženog dnevnog reda sednice podnet veći broj amandmana koje Vlada i nadležni odbori ne mogu da razmotre pre određenog početka sednice, o čemu blagovremeno obaveštava narodne poslanike.

U slučaju iz prethodnog stava ne pomera se rok za podnošenje amandmana, utvrđen ovim poslovnikom.

Član 85.

Sednice Narodne skupštine na kojima se vodi rasprava o predlozima zakona, plana razvoja, prostornog plana, budžeta, završnog računa, Poslovnika, deklaracija, rezolucija, preporuka, odluka, zaključaka i autentičnih tumačenja akata koje donosi Narodna skupština, održavaju se utorkom, sredom i četvrtkom u vremenu od 10 do 18,00 časova sa prekidom od jednog sata.

Narodna skupština odlučuje o predlozima zakona, plana razvoja, prostornog plana, budžeta, završnog računa, Poslovnika, deklaracija, rezolucija, preporuka, odluka, zaključaka i autentičnih tumačenja akata koje donosi Narodna skupština, u načelu, pojedinostima i u celini u Danima za glasanje.

Predsednik Narodne skupštine određuje Dane za glasanje po završetku rasprave o svim tačkama dnevnog reda.

Izuzetno, predsednik Narodne skupštine može odlučiti da se sednica Narodne skupštine održi i drugim danima, odnosno da Narodna skupština produži rad i posle 18,00 časova, ukoliko za to postoje opravdani razlozi koje predsednik saopštava narodnim poslanicima.

Predsednik može produžiti rad Narodne skupštine i posle 18,00 časova i to samo do završetka rasprave u načelu, odnosno pojedinostima, o započetoj tački dnevnog reda.

O produženju sednice posle 18,00 časova, predsednik je dužan da obavesti Narodnu skupštinu najkasnije do 16,00 časova na dan održavanja sednice za koji predlaže produženje rada.

2. Otvaranje sednice i učešće na sednici

Član 86.

Predsednik Narodne skupštine otvara sednicu Narodne skupštine i, na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatuje broj narodnih poslanika koji prisustvuju sednici.

Ukoliko predsednik konstatuje da na početku radnog dana, u sali za sednice, nije prisutna najmanje jedna trećina narodnih poslanika, sednica se odlaže za jedan sat.

Ukoliko ni posle pomeranja početka sednice od jednog sata ne postoje uslovi za početak rada sednice Narodne skupštine, sednica se odlaže za naredni radni dan.

Rasprava o pojedinim tačkama iz utvrđenog dnevnog reda sednice Narodne skupštine vodi se bez obzira na broj prisutnih narodnih poslanika.

Kvorum za rad Narodne skupštine u Danima za glasanje, prilikom usvajanja zapisnika sa prethodne sednice i utvrđivanja dnevnog reda, kao i na konstitutivnoj sednici Narodne skupštine, postoji ako je na sednici Narodne skupštine prisutno najmanje 126 narodnih poslanika.

Kvorum se utvrđuje primenom elektronskog sistema za glasanje na taj način što je svaki poslanik dužan da se identifikuje prilikom ulaska u salu ubacivanjem identifikacione kartice u poslaničku jedinicu.

Ukoliko sistem za elektronsko glasanje nije u funkciji, o čemu predsednik Narodne skupštine obaveštava narodne poslanike, kvorum se utvrđuje prebrojavanjem narodnih poslanika.

Ako predsednik, odnosno ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe izrazi sumnju u postojanje kvoruma utvrđenog primenom elektronskog sistema za glasanje, predsednik stavlja na uvid računarski izvod prisutnih narodnih poslanika.

Ako predsednik, odnosno ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe izrazi sumnju u postojanje kvoruma utvrđenog prebrojavanjem narodnih poslanika, može da zatraži da se kvorum utvrdi prozivanjem narodnih poslanika, o čemu Narodna skupština odlučuje bez pretresa.

Član 87.

Na sednicama Narodne skupštine, pored narodnih poslanika, učestvuju članovi Vlade, ovlašćeni predstavnici drugih predlagača zakona i sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, kao i druga lica koja predsednik Narodne skupštine pozove.

Član 88.

Na početku rada Narodne skupštine, svakog dana kada Narodna skupština zaseda, predsednik Narodne skupštine obaveštava Narodnu skupštinu o poslanicima koji su sprečeni da prisustvuju sednici Narodne skupštine, kao i o tome ko je pozvan na sednicu.

Istovremeno, predsednik Narodne skupštine daje potrebna objašnjenja u vezi sa radom na sednici i drugim pitanjima.

3. Tok sednice

Član 89.

Pre utvrđivanja dnevnog reda usvaja se zapisnik prethodne sednice Narodne skupštine. Ukoliko je zapisnik prethodne sednice uručen narodnim poslanicima neposredno pre početka sednice, usvajanje zapisnika će se obaviti narednog dana održavanja sednice, pre prelaska na dnevni red.

Primedbe na zapisnik se dostavljaju u pisanom obliku Administrativnom odboru.

Narodna skupština o zapisniku odlučuje bez rasprave.

Član 90.

Dnevni red sednice utvrđuje Narodna skupština.

Narodni poslanici, odbori i druga radna tela Narodne skupštine i Vlada mogu predlagati izmene i dopune predloženog dnevnog reda. Predlozi se dostavljaju predsedniku Narodne skupštine, u pisanoj formi.

Predlozi za proširenje dnevnog reda predlozima akata koji su, po odredbama ovog poslovnika, ispunili uslove da se uvrste u dnevni red, dostavljaju se najkasnije tri dana pre dana određenog za održavanje sednice Narodne skupštine, a predlozi koji se odnose na izbor, imenovanja, razrešenja i prestanak funkcije; povlačenje pojedinih tačaka iz predloženog dnevnog reda; spajanje rasprave i za promenu redosleda tačaka, dostavljaju se najkasnije 24 časa pre određenog početka sednice Narodne skupštine.

Ako je predlagač grupa narodnih poslanika, u predlogu mora biti naznačen jedan predstavnik predlagača.Ako to nije učinjeno, smatra se da je predstavnik predlagača prvi potpisani narodni poslanik.

Pri utvrđivanju dnevnog reda, Narodna skupština odlučuje, sledećim redom, o predlozima:

- za hitni postupak;

- da se pojedine tačke povuku iz predloga dnevnog reda;

- da se dnevni red proširi;

- za spajanje rasprave;

- za promenu redosleda pojedinih tačaka.

Član 91.

O predloženim izmenama i dopunama dnevnog reda obavlja se pretres u kome mogu učestvovati samo:

- predlagač promene dnevnog reda, odnosno ovlašćeni predstavnik grupe predlagača;

- predlagač akta na koji se promena odnosi, odnosno ovlašćeni predstavnik grupe predlagača akata, ako se zahteva da predlog akta povuče iz dnevnog reda.

Učešće u pretresu može trajati najduže tri minuta.

Član 92.

Narodna skupština odlučuje posebno o svakom predlogu za izmenu i dopunu predloženog dnevnog reda.

Nove tačke koje su unete u dnevni red na osnovu predloga za dopunu dnevnog reda, predloga za spajanje rasprave ili predloga za hitan postupak, uvršćuju se u dnevni red po redosledu predlaganja, osim ako je predlagač predložio drugi redosled razmatranja, o čemu se Narodna skupština izjašnjava bez pretresa.

O dnevnom redu u celini, Narodna skupština odlučuje bez pretresa.

Član 93.

Po otvaranju pretresa svake tačke dnevnog reda sednice Narodne skupštine, pravo da govore po sledećem redosledu i vremenskom trajanju, imaju:

- predlagač akta, odnosno ovlašćeni predstavnik grupe predlagača akta, koji dobija reč kad je zatraži i na njega se ne odnosi ograničenje u pogledu trajanja izlaganja;

- izvestilac nadležnog odbora, koji ima pravo da govori jednom u trajanju do 10 minuta, a u toku pretresa ima pravo da dobije još jednom reč preko reda u trajanju do pet minuta, ako to zahteva potreba pretresa, o čemu odlučuje predsednik Narodne skupštine;

- narodni poslanik koji je na sednici odbora izdvojio mišljenje, koji ima pravo da govori jednom u trajanju do pet minuta;

- predsednik, odnosno predstavnik poslaničke grupe, koji ima pravo da govori do 20 minuta, s tim što ovo vreme može podeliti u dva dela po 10 minuta - za uvodno izlaganje i završnu reč;

- narodni poslanici, naizmenično, prema tome da li podržavaju ili osporavaju predlog, što navode u prijavi za reč.

Predsednik Vlade i članovi Vlade dobijaju reč kad je zatraže i na njih se ne odnosi ograničenje u pogledu trajanja izlaganja. Sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo ima ista prava kao članovi Vlade, ali samo kad Narodna skupština pretresa predlog zakona koji je za Vladu pripremio Republički sekretarijat za zakonodavstvo, o čemu Vlada posebno obaveštava Narodnu skupštinu.

Narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa međusobnim dogovorom određuju najviše tri učesnika u raspravi koji imaju pravo da govore svako po jednom do pet minuta. Ukoliko se ne postigne međusobni dogovor, pravo da govore po jednom do pet minuta imaju tri narodna poslanika koji se prvi prijave za reč.

Prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika, podnose poslaničke grupe i narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa u pisanom obliku do otvaranja pretresa, a ostali učesnici u raspravi usmeno po otvaranju pretresa.

Član 94.

Ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova.

Vreme iz stava 1. ovog člana raspoređuje se na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova te poslaničke grupe.

Predsednik, odnosno predstavnik poslaničke grupe, pre otvaranja pretresa, ima pravo da predloži duže vreme rasprave za poslaničke grupe od vremena utvrđenog u stavu 1. ovog člana. O tom predlogu Narodna skupština odlučuje bez pretresa, pod uslovom da sednici prisustvuje najmanje 126 narodnih poslanika.

Član 95.

Predsednik Narodne skupštine daje reč narodnim poslanicima prema redosledu koji je utvrdila njihova poslanička grupa i do isteka ukupnog vremena rasprave utvrđenog za poslaničku grupu.

Ukoliko su za raspravu prijavljeni narodni poslanici iz više poslaničkih grupa, predsednik Narodne skupštine daje im reč naizmenično, tako da prvo govori narodni poslanik koji je član brojčano najmanje poslaničke grupe, pa do brojčano najveće, sve dok ima prijavljenih govornika.

Poslanička grupa ne mora da koristi vreme koje ima na raspolaganju, odnosno ne mora da ga u potpunosti iskoristi.

Član 96.

Predsednik Narodne skupštine, kada predsedava sednicom Narodne skupštine, ako želi da učestvuje u pretresu, prepušta predsedavanje jednom od potpredsednika Narodne skupštine.

Član 97.

Kada utvrdi da nema više prijavljenih za učešće u pretresu, predsednik Narodne skupštine zaključuje pretres.

Član 98.

Predsednik Narodne skupštine prekida rad Narodne skupštine kada utvrdi nedostatak kvoruma na sednici Narodne skupštine, dok se kvorum ne obezbedi.

Predsednik Narodne skupštine može odrediti pauzu u radu sednice Narodne skupštine da bi se izvršile potrebne konsultacije ili pribavilo mišljenje.

Predsednik Narodne skupštine prekida rad Narodne skupštine i u drugim slučajevima, ako to Narodna skupština zaključi.

Predsednik Narodne skupštine obavestiće narodne poslanike o nastavku sednice.

Član 99.

Kada se obavi razmatranje svih tačaka dnevnog reda i odlučivanje po njima, predsednik Narodne skupštine zaključuje sednicu Narodne skupštine.

Član 100.

Narodnom poslaniku, koji želi da govori o povredi ovog poslovnika, predsednik Narodne skupštine daje reč odmah po završenom izlaganju prethodnog govornika.

Narodni poslanik je dužan da navede koja je odredba Poslovnika po njegovom mišljenju povređena, da je citira i obrazloži u čemu se sastoji povreda, s tim što može govoriti najduže tri minuta, pri čemu se ne računa vreme potrebno za citat.

Predsednik Narodne skupštine je dužan da nakon toga da objašnjenje.

Ako i posle objašnjenja predsednika Narodne skupštine narodni poslanik ostane pri tvrdnji da je Poslovnik povređen, Narodna skupština će, bez pretresa, odlučiti o tom pitanju u Danu za glasanje.

Član 101.

Ukoliko se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine uvredljivo izrazi o narodnom poslaniku iz druge poslaničke grupe, navodeći njegovo ime i prezime ili funkciju, odnosno pogrešno protumači njegovo izlaganje, narodni poslanik na koga se izlaganje odnosi, ima pravo na repliku.

Ukoliko se uvredljivi izrazi odnose na poslaničku grupu, odnosno političku stranku čiji narodni poslanici pripadaju toj poslaničkoj grupi, u ime poslaničke grupe pravo na repliku ima predsednik poslaničke grupe.

Odluku u slučajevima iz st. 1. i 2. ovog člana, donosi predsednik Narodne skupštine.

Replika ne može trajati duže od tri minuta.

Član 102.

Niko ne sme prići govornici dok mu predsednik Narodne skupštine to ne dozvoli.

Niko ne može da govori na sednici Narodne skupštine, pre nego što zatraži i dobije reč od predsednika Narodne skupštine.

Član 103.

Govornik može da govori samo o pitanju koje je na dnevnom redu.

Niko ne može prekidati govornika niti ga opominjati, osim predsednika Narodne skupštine u slučajevima predviđenim ovim poslovnikom.

Za vreme govora narodnih poslanika ili drugih učesnika u pretresu nije dozvoljeno dobacivanje, odnosno ometanje govornika na drugi način kao i svaki drugi postupak koji ugrožava slobodu govora.

Član 104.

Narodni poslanici dužni su da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine.

Narodni poslanici dužni su da se jedni drugima obraćaju sa uvažavanjem.

Nije dozvoljeno korišćenje uvredljivih izraza, kao ni iznošenje činjenica i ocena koje se odnose na privatni život drugih lica.

4. Održavanje reda na sednici

Član 105.

O redu na sednici Narodne skupštine stara se predsednik Narodne skupštine.

Zbog povrede reda na sednici, predsednik Narodne skupštine može da izrekne mere: opomenu, oduzimanje reči ili udaljenje sa sednice.

Na osnovu mere iz stava 2. ovog člana Administrativni odbor izriče i novčanu kaznu u skladu sa odredbama člana 109. ovog poslovnika.

Evidenciju o izrečenim merama iz stava 2. ovog člana vodi sekretar Narodne skupštine.

Član 106.

Opomena se izriče narodnom poslaniku:

- koji je prišao govornici, bez dozvole predsednika Narodne skupštine;

- koji govori pre nego što je zatražio i dobio reč;

- koji, i pored upozorenja predsednika Narodne skupštine, govori o pitanju koje nije na dnevnom redu;

- ako prekida govornika u izlaganju ili dobacuje, odnosno ometa govornika, ili na drugi način ugrožava slobodu govora;

- ako iznosi činjenice i ocene koje se odnose na privatni život drugih lica;

- ako upotrebljava psovke i uvredljive izraze;

- ako drugim postupcima narušava red na sednici ili postupa protivno odredbama ovog poslovnika.

Član 107.

Mera oduzimanja reči izriče se narodnom poslaniku kome su prethodno izrečene dve mere opomene, a koji i posle toga čini povredu Poslovnika iz člana 106. ovog poslovnika.

Narodni poslanik kome je izrečena mera oduzimanja reči dužan je da se, bez odlaganja, udalji sa govornice. U suprotnom predsednik Narodne skupštine isključuje ozvučenje, a po potrebi određuje pauzu.

Mera oduzimanja reči ne odnosi se na pravo narodnog poslanika na repliku u daljem toku sednice.

Član 108.

Mera udaljenja sa sednice izriče se narodnom poslaniku koji i posle izrečene mere oduzimanja reči ometa ili sprečava rad na sednici, ne poštuje odluku predsednika Narodne skupštine o izricanju mere oduzimanja reči, ili nastavlja da čini druge prekršaje u smislu člana 106. ovog poslovnika, kao i u drugim slučajevima određenim ovim poslovnikom.

Mera udaljenja sa sednice može se izreći narodnom poslaniku i bez prethodno izrečenih mera, u slučaju fizičkog napada, odnosno drugog sličnog postupka kojim se ugrožava fizički ili moralni integritet učesnika sednice, u zgradi Narodne skupštine.

Narodni poslanik kome je izrečena mera udaljenja sa sednice dužan je da se odmah udalji iz sale u kojoj se sednica održava.

Ukoliko narodni poslanik odbije da se udalji sa sednice Narodne skupštine, predsednik Narodne skupštine će naložiti službi ovlašćenoj za održavanje reda u zgradi Narodne skupštine da tog poslanika udalji sa sednice i odrediti pauzu do izvršenja mere udaljenja.

Narodni poslanik kome je izrečena mera udaljenja sa sednice smatra se neopravdano odsutnim.

Član 109.

Narodni poslanik kome je izrečena opomena, kažnjava se novčanom kaznom u visini od 3.000 dinara.

Narodni poslanik kome su u toku iste sednice izrečene dve opomene, kažnjava se novčanom kaznom u visini od 8.000 dinara.

Narodni poslanik kome je oduzeta reč, kažnjava se novčanom kaznom u visini od 16.000 dinara.

Narodni poslanik kome je izrečena mera udaljenja sa sednice, kažnjava se novčanom kaznom u visini od 32.000 dinara.

Ukoliko je narodnom poslaniku izrečeno više mera za povredu reda na sednici Narodne skupštine, novčane kazne se ne sabiraju, već se primenjuje samo najviša novčana kazna.

Član 110.

Odluku o novčanoj kazni za narodnog poslanika donosi Administrativni odbor.

Narodnom poslaniku na stalnom radu novčana kazna se oduzima od njegovih primanja za tekući mesec, odnosno za tekući i naredni mesec ukoliko je udaljen sa sednice Narodne skupštine.

Narodnom poslaniku koji nije na stalnom radu u Narodnoj skupštini novčana kazna se oduzima od njegovih primanja u Narodnoj skupštini (razlika između plate narodnog poslanika na stalnom radu u Narodnoj skupštini i zarade koju ostvaruje u radnom odnosu ili penzije, odnosno poslanički dodatak), za tekući mesec, odnosno i za naredne mesece ako su mesečna primanja narodnog poslanika koja ostvaruje u Narodnoj skupštini manja od iznosa novčane kazne, dok se ne dostigne ukupna suma novčane kazne.

Narodni poslanik, koji je novčano kažnjen zbog opomene ili oduzimanja reči, ima pravo na naknadu troškova za korišćenje automobila, za ishranu i hotelski smeštaj, a narodni poslanik, koji je novčano kažnjen zbog udaljavanja sa sednice, ima pravo na naknadu troškova za korišćenje automobila, u skladu sa aktom Administrativnog odbora.

Član 111.

Ako predsednik Narodne skupštine redovnim merama ne može da održi red na sednici, odrediće pauzu u trajanju potrebnom da se uspostavi red.

Član 112.

Mere opomene i oduzimanja reči primenjuju se za sednicu na kojoj su izrečene.

Mera udaljenja sa sednice primenjuje se za narednih 20 dana zasedanja (rada) Narodne skupštine, od dana udaljenja, odnosno na sednicu na kojoj je izrečena ova mera, ako sednica traje duže od 20 dana zasedanja (rada) Narodne skupštine.

Član 113.

Odredbe ovog poslovnika o redu na sednici Narodne skupštine primenjuju se i na sve druge učesnike na sednici, pored narodnih poslanika, a shodno se primenjuju na sednicama odbora i drugih radnih tela Narodne skupštine.

5. Zapisnik

Član 114.

O radu na sednici Narodne skupštine vodi se zapisnik.

Zapisnik obuhvata glavne podatke o radu na sednici, naročito o predlozima o kojima se raspravljalo, sa imenima učesnika u raspravi, o zaključcima koji su na sednici prihvaćeni i o rezultatu glasanja o pojedinim pitanjima i o izrečenim merama.

Bitni delovi izjave narodnog poslanika, koji je na sednici izdvojio mišljenje, unose se u zapisnik na njegov zahtev.

Na sednici Narodne skupštine vode se stenografske beleške, u kojima se, u tekstu, svakih deset minuta obeležava kosim zagradama, a tok sednice snima se na magnetofonu. U stenografske beleške unosi se tekst u izrečenom obliku, bez ikakvog izostavljanja reči i izraza. Pravo je svakog narodnog poslanika da ostvari uvid u stenografske beleške, odnosno magnetofonski zapis, na njegov zahtev. Stenografske beleške dostavljaju se poslaničkim grupama najkasnije narednog dana. Ako narodni poslanik želi da autorizuje tekst svog izlaganja, dužan je da to učini u roku od tri dana od dana održavanja sednice.

Usvojeni zapisnik potpisuju predsednik i sekretar Narodne skupštine.

Usvojenom zapisniku prilaže se kopija materijala koji je bio razmatran na sednici.

O zapisniku se stara sekretar Narodne skupštine.