AKTA

Poslovnik Narodne skupštine Republike Srbije

VIII POSTUPAK ZA DONOŠENJE ZAKONA I DRUGIH AKATA NARODNE SKUPŠTINE

1. Akti koje donosi Narodna skupština

Član 134.

Narodna skupština donosi: zakon, budžet, plan razvoja, prostorni plan, završni račun, poslovnik, deklaraciju, rezoluciju, preporuku, odluku, zaključak i autentično tumačenje akta koji donosi.

2. Predlaganje zakona

Član 135.

Pravo predlaganja zakona, drugih propisa i opštih akta imaju Vlada, svaki narodni poslanik, skupština autonomne pokrajine ili najmanje 15.000 birača.

Član 136.

Ovlašćeni predlagač zakona podnosi predlog zakona u obliku u kome se zakon donosi, sa obrazloženjem.

Obrazloženje mora da sadrži:

- ustavni osnov,

- razloge za donošenje zakona,

- objašnjenje osnovnih pravnih instituta i pojedinačnih rešenja,

- procenu iznosa finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje zakona,

- opšti interes zbog koga se predlaže povratno dejstvo, ako predlog zakona sadrži odredbe za koje se predviđa povratno dejstvo,

- pregled odredaba zakona koje se menjaju, odnosno dopunjuju, ako se predlaže zakon o izmenama, odnosno dopunama.

Predlagač zakona, po pravilu, navodi u obrazloženju zakona i osnov u zakonodavstvu Evropske unije i opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava.

Ako je predlagač zakona grupa narodnih poslanika, uz predlog mora biti naznačen jedan predstavnik predlagača. Ako to nije učinjeno, smatra se da je predstavnik predlagača prvi potpisani narodni poslanik.

Član 137.

Predlog zakona koji je upućen Narodnoj skupštini predsednik Narodne skupštine, odmah po prijemu, dostavlja narodnim poslanicima, nadležnim odborima i Vladi, ako ona nije predlagač.

Ako predlog zakona nije pripremljen u skladu sa ovim poslovnikom, predsednik Narodne skupštine zatražiće od predlagača da predlog zakona uskladi sa odredbama ovog poslovnika, pri čemu će precizno navesti u čemu se sastoji ta neusklađenost.

Predlagač zakona može u roku od 15 dana da podnese predlog zakona usklađen sa odredbama ovog poslovnika ili da, u slučaju neslaganja sa mišljenjem predsednika Narodne skupštine, zatraži, pisanim putem, da se Narodna skupština o tom pitanju izjasni. Narodna skupština dužna je da se o tom pitanju izjasni na prvoj narednoj sednici, pre prelaska na dnevni red, bez pretresa. Pre odlučivanja, predlagač zakona ima pravo da obrazloži svoj stav u vremenu ne dužem od pet minuta.

Ako predlagač zakona ne postupi u skladu sa odredbama stava 3. ovog člana, predlog zakona smatra se povučenim.

Član 138.

Predlog zakona, pripremljen u skladu sa odredbama ovog poslovnika, može se uvrstiti u dnevni red sednice Narodne skupštine u roku ne kraćem od 15 dana i ne dužem od 60 dana, od dana njegovog podnošenja.

U izuzetnim slučajevima, rok od 60 dana može biti prekoračen, ali ne duže od 30 dana, a predsednik Narodne skupštine obavestiće narodne poslanike o razlozima prekoračenja roka.

Rokovi iz stava 1. ovog člana miruju kad Narodna skupština nije u redovnom zasedanju.

Član 139.

Predlog zakona, pre razmatranja u Narodnoj skupštini, razmatraju nadležni odbori i Vlada, ako nije predlagač zakona.

Nadležni odbori i Vlada, ako nije predlagač zakona, u svojim izveštajima, odnosno mišljenju, mogu predložiti Narodnoj skupštini da prihvati ili ne prihvati predlog zakona u načelu.

Ukoliko nadležni odbori i Vlada predlože prihvatanje zakona u načelu, dužni su da navedu da li zakon prihvataju u celini ili sa izmenama koje predlažu u formi amandmana.

Narodnoj skupštini nadležni odbori i Vlada dostavljaju izveštaje, odnosno mišljenje, po pravilu u roku ne kraćem od pet dana, pre dana početka sednice Narodne skupštine, na kojoj se predlog zakona razmatra.

Ukoliko nadležni odbori ne dostave izveštaje, odnosno Vlada mišljenje o predlogu zakona, predlog zakona će se razmatrati i bez tih izveštaja odnosno mišljenja.

Član 140.

O predlogu zakona najpre se vodi načelni pretres.

Narodna skupština može odlučiti da obavi zajednički načelni pretres o više predloga zakona koji su na dnevnom redu iste sednice, a međusobno su uslovljeni ili su rešenja u njima međusobno povezana, s tim što se odlučivanje o svakom predlogu obavlja posebno.

Po završenom načelnom pretresu, Narodna skupština prelazi na načelni pretres o predlogu zakona, odnosno jedinstveni pretres o predlogu drugog akta, iz ostalih tačaka dnevnog reda, a zatim prelazi na pretres u pojedinostima. Izuzetno, kada se radi o predlogu zakona o budžetu Republike Srbije, po završenom načelnom pretresu Narodna skupština prelazi na pretres u pojedinostima.

Od završenog načelnog pretresa do otvaranja pretresa predloga zakona u pojedinostima mora da prođe najmanje 24 časa.

U vremenu između završenog načelnog pretresa i otvaranja pretresa predloga zakona u pojedinostima, nadležni odbori mogu da podnesu amandmane na predlog zakona.

Član 141.

Pretres u pojedinostima obavlja se po članovima na koje su podneti amandmani i o amandmanima kojima se predlaže unošenje novih odredaba, pri čemu ukupno vreme pretresa za svaku poslaničku grupu po svakom amandmanu iznosi najviše 15 minuta.

Narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa međusobnim dogovorom određuju najviše tri učesnika u raspravi po svakom amandmanu koji imaju pravo da govore svako po jednom do tri minuta. Ukoliko se ne postigne međusobni dogovor, pravo da govore po jednom do tri minuta imaju tri narodna poslanika koji se prvi prijave za reč.

Član 142.

Kada se završi pretres predloga zakona u pojedinostima, pravo na završnu reč ima predlagač, odnosno ovlašćeni predstavnik predlagača.

Član 143.

Predlagač zakona ima pravo da povuče predlog zakona iz procedure sve do završetka pretresa predloga zakona na sednici Narodne skupštine.

Narodna skupština, na obrazloženi predlog predlagača, može da odluči da povuče određenu tačku iz dnevnog reda sednice koja je u toku, sve do početka pretresa te tačke na sednici Narodne skupštine, pod uslovom da sednici prisustvuje najmanje 126 narodnih poslanika.

Član 144.

Narodna skupština odlučuje o predlozima zakona, plana razvoja, prostornog plana, budžeta, završnog računa, Poslovnika, deklaracija, rezolucija, preporuka, odluka, zaključaka i autentičnih tumačenja akata koje donosi Narodna skupština u načelu, pojedinostima i celini u Danu za glasanje.

Ako je predloženi akt prihvaćen u načelu, Narodna skupština odlučuje o amandmanima.

Kada predlog zakona sadrži odredbe za koje se predviđa povratno dejstvo, prilikom glasanja o tim odredbama, Narodna skupština će posebno odlučiti da li za to dejstvo postoji opšti interes.

Ako Narodna skupština usvoji više amandmana, može zastati sa usvajanjem predloga zakona u celini i zatražiti od Zakonodavnog odbora da, u saradnji sa predlagačem zakona, izvrši pravno-tehničku redakciju teksta predloga zakona, odnosno zatražiti od nadležnog odbora da usaglasi usvojene amandmane međusobno i sa tekstom predloga zakona.

U slučaju iz stava 4. ovog člana, narodnim poslanicima dostavljaju se izveštaji nadležnog i Zakonodavnog odbora o nastaloj nesaglasnosti i podnosi amandman kojim se te nesaglasnosti otklanjaju.

Nakon odlučivanja o amandmanima, Narodna skupština pristupa glasanju o predlogu zakona u celini.

3.Amandman

Član 145.

Predlog za izmenu i dopunu predloga zakona - amandman podnosi se predsedniku Narodne skupštine u pisanom obliku, sa obrazloženjem, počev od dana dostavljanja predloga zakona, a najkasnije pet dana pre dana određenog za održavanje sednice za koju je predloženo razmatranje tog predloga zakona, osim ako se sednica Narodne skupštine zakaže u roku kraćem od roka predviđenog Poslovnikom, kada je rok za podnošenje amandmana do početka prve načelne rasprave na sednici Narodne skupštine.

Podnosilac amandmana ne može da, sam ili zajedno sa drugim narodnim poslanicima, podnese više amandmana na isti član predloga zakona.

Član 146.

Podnete amandmane predsednik Narodne skupštine upućuje predlagaču zakona, narodnim poslanicima, nadležnim odborima i Vladi.

Zakonodavni odbor će neblagovremene, nepotpune i amandmane sa uvredljivom sadržinom odbaciti, o čemu će Narodnoj skupštini podneti izveštaj.

Odbačeni amandmani ne mogu biti predmet rasprave i o njima se ne glasa.

Član 147.

Predlagač zakona, nadležni odbori i Vlada, dužni su da, pre sednice Narodne skupštine, razmotre amandmane koji su podneti na predlog zakona i da Narodnu skupštinu obaveste za koje amandmane predlažu da ih Narodna skupština prihvati, a za koje da ih odbije.

Član 148.

U toku glasanja u pojedinostima, amandmane u pisanom obliku mogu da podnose predlagač zakona, nadležni odbori, odnosno Vlada, samo ako je potreba za amandmanom nastala usled prethodnog prihvatanja nekog drugog amandmana.

Član 149.

Narodna skupština u Danima za glasanje, nakon usvajanja predloga zakona u načelu, odlučuje o podnetim amandmanima po redosledu članova predloga zakona.

Ako je podneto više amandmana na isti član predloga zakona, prvo se odlučuje o amandmanu kojim se predlaže brisanje odredbe toga člana, a zatim o amandmanu kojim se predlaže izmena celog člana.

Amandmani koje je podneo predlagač zakona, a koje su prihvatili nadležni odbori i Vlada, kao i amandmani koje su prihvatili predlagač zakona, nadležni odbori i Vlada, postaju sastavni deo predloga zakona i o njima Narodna skupština posebno ne odlučuje.

Narodna skupština posebno odlučuje o svakom amandmanu koji predlagač zakona, nadležni odbor ili Vlada nisu prihvatili.

4. Donošenje budžeta

Član 150.

Budžet Republike za narednu godinu donosi se najkasnije do kraja drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine.

Predlog zakona o budžetu Republike (u daljem tekstu: predlog budžeta), sa obrazloženjem, podnosi Vlada.

Obrazloženje predloga budžeta sadrži:

- ustavni osnov za donošenje budžeta;

- obrazloženje predloga potrebnih sredstava po korisnicima budžeta (rashodi);

- obrazloženje strukture prihoda republičkog budžeta.

Član 151.

Pre pretresa na sednici Narodne skupštine, predlog budžeta razmatraju odbori Narodne skupštine i svoje izveštaje, sa obrazloženim predlozima, dostavljaju Odboru za finansije.

Odbor za finansije razmatra predlog budžeta i izveštaje pojedinih odbora i o tome dostavlja izveštaj Narodnoj skupštini.

Član 152.

Predlog budžeta pretresa se na sednici Narodne skupštine, u načelu i u pojedinostima.

Glasanje o predlogu budžeta u načelu, pojedinostima i u celini obavlja se u Danima za glasanje.

Predsednik Narodne skupštine može da odredi Dane za glasanje o predlogu budžeta u toku sednice ne čekajući da se završi rasprava u načelu i pojedinostima po ostalim tačkama dnevnog reda.

Član 153.

Izmene i dopune budžeta Republike u toku godine vrše se prema odredbama ovog poslovnika kojima je uređen postupak za donošenje budžeta.

Član 154.

Ukoliko odredbama ovog odeljka nije drugačije određeno, u pogledu postupka za donošenje budžeta, shodno se primenjuju odredbe ovog poslovnika o postupku za donošenje zakona.

5. Donošenje plana razvoja i prostornog plana

Član 155.

Predlog plana razvoja podnosi Vlada, sa obrazloženjem i potrebnom dokumentacijom.

Pre pretresa na sednici Narodne skupštine, predlog plana razvoja razmatraju odbori Narodne skupštine i svoje izveštaje, sa obrazloženim predlozima, dostavljaju Odboru za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom.

Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom razmatra predlog plana razvoja i izveštaje pojedinih odbora i o tome dostavlja izveštaj Narodnoj skupštini.

Član 156.

Predlog prostornog plana podnosi Vlada, sa obrazloženjem i potrebnom dokumentacijom.

Pre pretresa na sednici Narodne skupštine, predlog prostornog plana razmatraju odbori Narodne skupštine i svoje izveštaje, sa obrazloženim predlozima, dostavljaju Odboru za urbanizam i građevinarstvo.

Odbor za urbanizam i građevinarstvo razmatra predlog prostornog plana i izveštaje pojedinih odbora i o tome dostavlja izveštaj Narodnoj skupštini.

Član 157.

Ukoliko odredbama ovog odeljka nije drugačije određeno, u pogledu postupka za donošenje plana shodno se primenjuju odredbe ovog poslovnika o postupku za donošenje zakona.

6. Donošenje autentičnog tumačenja zakona

Član 158.

Predlog za donošenje autentičnog tumačenja zakona može da podnese ovlašćeni predlagač zakona.

Ako Zakonodavni odbor oceni da je predlog opravdan, sačinjava predlog autentičnog tumačenja i dostavlja ga podnosiocu predloga i Narodnoj skupštini.

Ako Zakonodavni odbor oceni da predlog nije opravdan, o tome obaveštava podnosioca predloga i Narodnu skupštinu.

Narodna skupština odlučuje o predlozima Zakonodavnog odbora iz st. 2. i 3. ovog člana.

Ako Narodna skupština ne prihvati stav Zakonodavnog odbora da autentično tumačenje nije opravdano, zadužiće Zakonodavni odbor da sačini predlog autentičnog tumačenja.

Član 159.

Ukoliko odredbama ovog odeljka nije drugačije određeno, u pogledu postupka za donošenje autentičnog tumačenja zakona i drugih akata koje donosi Narodna skupština, shodno se primenjuju odredbe ovog poslovnika o postupku za donošenje zakona.

7. Donošenje drugih opštih akata

Član 160.

Predlog poslovnika, deklaracije, rezolucije, preporuke, odluke ili zaključka može podneti predlagač zakona, u pisanom obliku, sa obrazloženjem.

Predlog akta iz stava 1. ovog člana prethodno se dostavlja narodnim poslanicima i o njemu se otvara jedinstven pretres.

U postupku donošenja drugih propisa i opštih akata koje donosi Narodna skupština, shodno se primenjuju odredbe ovog poslovnika o donošenju zakona ukoliko to za pojedine vrste akata ovim poslovnikom nije drugačije određeno.

8. Hitni postupak

Član 161.

Zakon se može, izuzetno, doneti i po hitnom postupku.

Po hitnom postupku može da se donese samo zakon kojim se uređuju pitanja i odnosi nastali usled okolnosti koje nisu mogle da se predvide, a nedonošenje zakona po hitnom postupku moglo bi da prouzrokuje štetne posledice po život i zdravlje ljudi, bezbednost zemlje i rad organa i organizacija.

Predlagač zakona je dužan da, u pisanom obrazloženju predloga zakona, navede štetne posledice koje bi nastale zbog nedonošenja ovog zakona po hitnom postupku.

Član 162.

Predlog zakona za čije se donošenje predlaže hitni postupak može se staviti na dnevni red sednice Narodne skupštine ako je podnet najkasnije 24 časa pre određenog početka te sednice.

Predlog zakona kojim se uređuju pitanja iz oblasti odbrane i bezbednosti, za čije se donošenje predlaže hitni postupak, može se staviti na dnevni red sednice Narodne skupštine i ako je podnet na dan održavanja sednice, dva časa pre određenog početka te sednice, a ako je predlagač Vlada, predlog zakona može se staviti na dnevni red i ako je podnet u toku sednice Narodne skupštine pod uslovom da sednici prisustvuje najmanje 126 narodnih poslanika.

U toku sednice Narodne skupštine izuzetno se može, po hitnom postupku, na dnevni red sednice staviti i predlog za izbor, imenovanje i razrešenje i prestanak funkcije, predlog za odobravanje određivanja pritvora sudiji i javnom tužiocu, kao i predlog za izglasavanje nepoverenja Vladi ili pojedinom njenom članu, na obrazloženi predlog ovlašćenog predlagača, pod uslovom da sednici prisustvuje najmanje 126 narodnih poslanika. Predsednik Narodne skupštine zakazuje Dan za glasanje o predlogu za odobravanje određivanja pritvora sudiji i javnom tužiocu, odnosno o predlogu za izglasavanje nepoverenja Vladi ili pojedinom njenom članu, odmah po završetku rasprave o toj tački, ne čekajući da se završi rasprava o ostalim tačkama dnevnog reda.

O svakom predlogu za stavljanje na dnevni red akata po hitnom postupku, Narodna skupština prethodno odlučuje, bez pretresa, prilikom utvrđivanja dnevnog reda, odnosno u toku sednice, odmah po prijemu predloga pod uslovom da sednici prisustvuje najmanje 126 narodnih poslanika.

Predsednik Narodne skupštine dužan je da predlog zakona, za čije se razmatranje predlaže hitni postupak, dostavi narodnim poslanicima i Vladi, ako ona nije predlagač, odmah po prijemu.

Kad Narodna skupština prihvati predlog da se zakon razmatra po hitnom postupku, ona određuje rok u kome će nadležni odbori podneti izveštaje, kao i rok u kome će Vlada ako ona nije predlagač zakona dati mišljenje o predlogu zakona.

Član 163.

Ukoliko nadležni odbori ne dostave izveštaje, odnosno Vlada mišljenje o predlogu zakona, predlog zakona će se razmatrati i bez tih izveštaja odnosno mišljenja.

Amandman na predlog zakona koji se razmatra po hitnom postupku može se podnositi najkasnije do početka pretresa predloga zakona.

O amandmanima se izjašnjavaju predlagač zakona, nadležni odbori i Vlada.

9. Izvornici i objavljivanje akata Narodne skupštine

Član 164.

Na izvornik zakona, drugog propisa i opšteg akta Narodne skupštine i na izvornik autentičnog tumačenja stavlja se pečat Narodne skupštine.

Izvornikom zakona, odnosno drugog propisa i opšteg akta ili autentičnog tumačenja smatra se tekst zakona, odnosno drugog propisa i opšteg akta ili autentičnog tumačenja, usvojen na sednici Narodne skupštine.

Izvornik zakona, odnosno drugog propisa i opšteg akta Narodne skupštine i autentičnog tumačenja čuva se u Narodnoj skupštini.

O izradi izvornika, stavljanju pečata, čuvanju i evidenciji izvornika stara se sekretar Narodne skupštine.

Član 165.

Akti iz člana 134. ovog poslovnika, koje donosi Narodna skupština, objavljuju se u "Službenom glasniku Republike Srbije".

O objavljivanju zakona, drugih propisa i opštih akata Narodne skupštine i autentičnih tumačenja stara se sekretar Narodne skupštine.

Sekretar Narodne skupštine, na osnovu izvornog teksta zakona, drugog propisa i opšteg akta ili autentičnog tumačenja, daje ispravke grešaka u objavljenom tekstu zakona, drugog propisa i opšteg akta ili autentičnog tumačenja.