AKTA

Na osnovu člana 31. Odluke o izmenama i dopunama Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", broj 53/05),

Zakonodavni odbor Narodne skupštine Republike Srbije, na sednici održanoj 28. juna 2005. godine, utvrdio je prečišćeni tekst Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije.

Prečišćeni tekst Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije obuhvata:

1. Poslovnik Narodne skupštine Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", broj 32/02 - Prečišćeni tekst). Iz ovog teksta nije unet u prečišćeni tekst član 236. kojim je utvrđeno kada prestaje da važi prethodni poslovnik.

2. Odluku o izmenama i dopunama Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", broj 57/03), iz koje je izostavljen član 3, kojim je utvrđeno kada ta odluka stupa na snagu.

3. Odluku o izmeni Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", broj 12/04), iz koje je izostavljen član 2, kojim je utvrđeno kada ta odluka stupa na snagu.

4. Odluku o izmenama Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", broj 29/04), iz koje su izostavljeni član 5, kojim je ovlašćen Zakonodavni odbor da utvrdi prečišćeni tekst i član 6, kojim je utvrđeno kada ta odluka stupa na snagu.

5. Odluku o izmenama i dopunama Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", broj 53/05), iz koje su izostavljeni član 31, kojim je ovlašćen Zakonodavni odbor da utvrdi ovaj prečišćeni tekst i član 32, kojim je utvrđeno kada ta odluka stupa na snagu.

Prečišćeni tekst Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije usklađen je sa odlukama Ustavnog suda Republike Srbije IU broj 61/01 od 20. februara 2004. godine ("Službeni glasnik RS", broj 16/04) i IU broj 312/94 od 22. aprila 2004. godine ("Službeni glasnik RS", broj 54/04).

06 Broj 02-1374/05

U Beogradu, 28. juna 2005. godine

ZAKONODAVNI ODBOR
NARODNE SKUŠPTINE REPUBLIKE SRBIJE

P O S L O V N I K

NARODNE SKUPŠTINE REPUBLIKE SRBIJE

(PREČIŠĆENI TEKST)

I OPŠTE ODREDBE

Član 1.

Ovim poslovnikom uređuju se organizacija i rad Narodne skupštine Republike Srbije (u daljem tekstu: Narodna skupština) i način ostvarivanja prava i dužnosti narodnih poslanika.

Član 2.

Narodnu skupštinu predstavlja predsednik Narodne skupštine.

Član 3.

Pečat Narodne skupštine je okruglog oblika sa grbom Republike Srbije u sredini i sa natpisom, ćiriličkim pismom, oko njega: "Republika Srbija - Narodna skupština".

II KONSTITUISANjE NARODNE SKUPŠTINE

1. Sazivanje prve sednice Narodne skupštine

Član 4.

Prvu sednicu Narodne skupštine, posle završenih opštih izbora, saziva predsednik Narodne skupštine iz prethodnog saziva, narednog dana od dana podnošenja izveštaja Republičke izborne komisije o sprovedenim izborima.

Član 5.

Prvoj sednici Narodne skupštine, do izbora predsednika Narodne skupštine, predsedava najstariji narodni poslanik (predsedavajući).

Predsedavajućem, odnosno predsedniku Narodne skupštine, u radu pomaže po jedan, najmlađi, narodni poslanik sa četiri izborne liste koje su dobile najveći broj poslaničkih mesta i sekretar Narodne skupštine.

Član 6.

Na prvoj sednici Narodne skupštine vrši se potvrđivanje mandata narodnih poslanika, izbor predsednika, potpredsednika i članova radnih tela Narodne skupštine i imenovanje sekretara Narodne skupštine.

2. Potvrđivanje mandata narodnih poslanika

Član 7.

Narodni poslanici stiču prava i dužnosti u Narodnoj skupštini danom potvrđivanja mandata.

Potvrđivanje mandata narodnih poslanika vrši se na osnovu uverenja o izboru za narodnog poslanika i izveštaja Republičke izborne komisije o sprovedenim izborima, u roku od 30 dana od dana održavanja izbora.

Narodna skupština, na konstitutivnoj sednici, na predlog lica koje predsedava, većinom glasova prisutnih narodnih poslanika, obrazuje komisiju od tri člana, i to od po jednog člana sa tri izborne liste koje su dobile najveći broj poslaničkih mandata u Narodnoj skupštini. Komisiji predsedava najstariji član.

Komisija, na osnovu izveštaja Republičke izborne komisije, utvrđuje da li su podaci iz uverenja o izboru svakog narodnog poslanika istovetni sa podacima iz izveštaja Republičke izborne komisije i o tome podnosi izveštaj Narodnoj skupštini.

Član 8.

Na osnovu izveštaja komisije iz člana 7. stav 4. ovog poslovnika, lice koje predsedava konstitutivnom sednicom Narodne skupštine konstatuje da je Republička izborna komisija podnela izveštaj o sprovedenim izborima i o tome koja su uverenja o izboru za narodne poslanike u saglasnosti sa izveštajem, čime je potvrđen mandat tim narodnim poslanicima.

3. Izbor predsednika i potpredsednika i imenovanje sekretara Narodne skupštine

a) Izbor predsednika Narodne skupštine

Član 9.

Kandidata za predsednika Narodne skupštine može da predloži najmanje 30 narodnih poslanika.

Narodni poslanik može da učestvuje u predlaganju samo jednog kandidata.

Predlog sadrži: ime i prezime kandidata, biografiju, stranačku pripadnost, ime i prezime izvestioca, obrazloženje i saglasnost kandidata, u pisanom obliku.

Član 10.

Predlog kandidata za predsednika Narodne skupštine podnosi se predsedavajućem, u pisanom obliku.

Predsedavajući dostavlja narodnim poslanicima sve primljene predloge kandidata za predsednika Narodne skupštine.

U ime predlagača, izvestilac predlagača ima pravo da obrazloži predlog.

O predlogu kandidata za predsednika Narodne skupštine otvara se pretres.

Nakon pretresa, predsedavajući utvrđuje listu kandidata za predsednika Narodne skupštine, i to po azbučnom redu prezimena.

Član 11.

Pre pristupanja izboru predsednika Narodne skupštine, Narodna skupština odlučuje da li će se glasati tajno ili javno.

Narodni poslanik može glasati samo za jednog kandidata.

Član 12.

Ako Narodna skupština odluči da se glasa javno, glasa se prozivanjem narodnih poslanika.

Član 13.

Tajno glasanje za izbor predsednika Narodne skupštine vrši se prema odredbama ovog poslovnika o donošenju odluka Narodne skupštine tajnim glasanjem.

Tajnim glasanjem za izbor predsednika Narodne skupštine rukovodi predsedavajući na sednici Narodne skupštine, kome u radu pomažu po jedan, najmlađi, narodni poslanik sa četiri izborne liste koje su dobile najveći broj poslaničkih mesta i sekretar Narodne skupštine.

Kandidat za predsednika Narodne skupštine ne može da rukovodi glasanjem niti da pomaže u rukovođenju.

Član 14.

Za predsednika Narodne skupštine izabran je narodni poslanik koji je dobio većinu glasova prisutnih narodnih poslanika.

Ako su predložena dva kandidata, a nijedan nije dobio potrebnu većinu, postupak izbora se ponavlja.

Ako je predloženo više od dva kandidata, a nijedan nije dobio potrebnu većinu, ponoviće se glasanje o dva kandidata koji su dobili najveći broj glasova, odnosno između više kandidata koji su dobili najveći jednaki broj glasova.

Ako ni u drugom krugu predsednik Narodne skupštine nije izabran, ponavlja se postupak izbora.

b) Izbor potpredsednika Narodne skupštine

Član 15.

Narodna skupština ima najviše šest potpredsednika.

Prilikom svakog konstituisanja Narodna skupština utvrđuje broj potpredsednika posebnom odlukom, na predlog predsednika.

Član 16.

Najmanje 30 narodnih poslanika može da predloži jednog ili više kandidata za potpredsednika Narodne skupštine, ali najviše do broja koji se bira.

Predlog sadrži imena i prezimena kandidata, biografije, stranačku pripadnost, ime izvestioca, obrazloženje i saglasnost kandidata, u pisanom obliku.

Član 17.

Predlog kandidata za potpredsednika Narodne skupštine podnosi se predsedniku Narodne skupštine, u pisanom obliku.

Predsednik Narodne skupštine dostavlja narodnim poslanicima sve primljene predloge.

U ime predlagača, izvestilac predlagača ima pravo da obrazloži predlog.

O predlogu kandidata otvara se pretres.

Nakon pretresa, predsednik Narodne skupštine utvrđuje listu kandidata za potpredsednike Narodne skupštine, i to po azbučnom redu prezimena.

Član 18.

Pre pristupanja izboru potpredsednika Narodne skupštine, Narodna skupština odlučuje da li će se glasati tajno ili javno.

Javno glasanje vrši se izjašnjavanjem narodnih poslanika, za svakog kandidata pojedinačno, dizanjem ruku ili prozivkom.

Kad se javno glasanje vrši izjašnjavanjem narodnih poslanika prozivkom, a predloženo je više kandidata od broja koji se bira, svaki narodni poslanik glasa za najviše onoliko kandidata koliko se potpredsednika bira.

Član 19.

Tajnim glasanjem za izbor potpredsednika Narodne skupštine rukovodi predsednik Narodne skupštine, kome u radu pomažu po jedan, najmlađi, narodni poslanik sa četiri izborne liste koje su dobile najveći broj poslaničkih mesta i sekretar Narodne skupštine.

Kandidat za potpredsednika Narodne skupštine ne može pomagati predsedniku Narodne skupštine u rukovođenju glasanjem.

Član 20.

Tajno glasanje za potpredsednika Narodne skupštine vrši se po odredbama ovog poslovnika o donošenju odluka Narodne skupštine tajnim glasanjem.

Glasati se može najviše za onoliko kandidata koliko se i bira, i to između kandidata čija su imena navedena na glasačkom listiću.

Član 21.

Za potpredsednika Narodne skupštine izabran je kandidat koji je dobio većinu glasova prisutnih narodnih poslanika.

Ako je predloženo onoliko kandidata koliko se bira, a nije izabran predviđeni broj potpredsednika Narodne skupštine, ponavlja se postupak izbora za onaj broj potpredsednika Narodne skupštine koji nisu izabrani.

Ako je predloženo više kandidata od broja koji se bira, a nije izabran predviđeni broj potpredsednika Narodne skupštine, ponoviće se glasanje za onaj broj potpredsednika Narodne skupštine koji nisu izabrani, i to između preostalih kandidata.

Ako ni u drugom krugu nije izabran predviđeni broj potpredsednika Narodne skupštine, ponavlja se postupak izbora za onaj broj potpredsednika Narodne skupštine koji nisu izabrani.

v) Imenovanje sekretara Narodne skupštine

Član 22.

Kandidata za sekretara Narodne skupštine predlaže predsednik Narodne skupštine.

Predlog sadrži: ime i prezime kandidata, biografiju, obrazloženje i saglasnost kandidata, u pisanom obliku.

4. Obrazovanje poslaničkih grupa

Član 23.

U Narodnoj skupštini obrazuju se poslaničke grupe, po pravilu najkasnije sedam dana od dana izbora predsednika Narodne skupštine.

Poslaničku grupu čine narodni poslanici jedne političke stranke, druge političke organizacije ili grupe građana koja ima najmanje pet narodnih poslanika.

Poslaničku grupu od najmanje pet članova mogu udruživanjem da obrazuju i narodni poslanici političkih stranaka, drugih političkih organizacija ili grupa građana koje imaju manje od pet narodnih poslanika.

Poslanička grupa se konstituiše tako što se predsedniku Narodne skupštine podnosi spisak članova koji je potpisao svaki član poslaničke grupe. Na spisku se posebno naznačava predsednik poslaničke grupe i njegov zamenik.

Narodni poslanik može biti član samo jedne poslaničke grupe.

5. Konstituisanje odbora Narodne skupštine

Član 24.

Poslaničke grupe predlažu članove svakog odbora srazmerno broju narodnih poslanika koje imaju u Narodnoj skupštini.

Ako poslanička grupa ne predloži kandidate za izbor članova odbora, odbor se konstituiše u sastavu u kome je izabran na osnovu predloga poslaničkih grupa koje su predložile svoje kandidate, pri čemu se taj sastav, ako je izabrano više od polovine broja članova odbora utvrđenog ovim poslovnikom, smatra punim sastavom u smislu postojanja kvoruma za odlučivanje.

Narodni poslanik može biti član više odbora.

Član 25.

O predloženoj listi za izbor članova odbora odlučuje se u celini, javnim glasanjem.

Odbor je izabran ako je za njega glasala većina prisutnih narodnih poslanika.

Ako odbor ne bude izabran, postupak se ponavlja.

Član 26.

Prvu sednicu odbora saziva predsednik Narodne skupštine.

Do izbora predsednika odbora, prvom sednicom predsedava najstariji član odbora.

Odbor na prvoj sednici bira, iz reda svojih članova, predsednika i zamenika predsednika odbora.

III PREDSEDNIK, POTPREDSEDNICI I SEKRETAR NARODNE SKUPŠTINE

1. Predsednik Narodne skupštine

Član 27.

Predsednik Narodne skupštine:

- vrši poslove predviđene Ustavom,

- predsedava sednicama Narodne skupštine,

- stara se o primeni Poslovnika Narodne skupštine,

- stara se o blagovremenom i usklađenom radu radnih tela Narodne skupštine,

- vrši i druge poslove predviđene zakonom i ovim poslovnikom.

Član 28.

Predsedniku Narodne skupštine prestaje funkcija pre isteka vremena na koje je izabran: ostavkom, razrešenjem ili prestankom mandata narodnog poslanika.

U slučaju podnošenja ostavke, predsedniku Narodne skupštine prestaje funkcija danom održavanja sednice na kojoj je podneo ostavku, odnosno na prvoj narednoj sednici Narodne skupštine, ako je ostavku podneo u vremenu između dve sednice.

O podnetoj ostavci ne otvara se pretres, niti se odlučuje, već se prestanak funkcije predsednika po ovom osnovu samo konstatuje.

Član 29.

Narodna skupština može razrešiti dužnosti predsednika Narodne skupštine pre isteka vremena na koje je izabran, po postupku predviđenom za izbor predsednika Narodne skupštine.

Član 30.

U slučaju prestanka funkcije predsednika Narodne skupštine pre isteka vremena na koje je izabran, Narodna skupština će na istoj, a najkasnije na narednoj sednici, započeti postupak izbora predsednika Narodne skupštine, u skladu sa odredbama ovog poslovnika.

Ako je predsedniku Narodne skupštine prestao mandat pre isteka vremena na koje je izabran, dužnost predsednika Narodne skupštine, do izbora novog predsednika, vrši najstariji potpredsednik Narodne skupštine.

Ako se izbor predsednika Narodne skupštine vrši tajnim glasanjem, glasanjem rukovodi najstariji potpredsednik, kome u radu pomažu ostali potpredsednici Narodne skupštine i sekretar Narodne skupštine.

Kandidat za predsednika Narodne skupštine ne može rukovoditi glasanjem niti pomagati u rukovođenju.

2. Potpredsednici Narodne skupštine

Član 31.

Potpredsednici Narodne skupštine pomažu predsedniku Narodne skupštine u vršenju poslova iz njegovog delokruga.

Predsednika Narodne skupštine, u slučaju privremene sprečenosti, zamenjuje jedan od potpredsednika Narodne skupštine, koga on odredi, o čemu obaveštava sve potpredsednike i sekretara Narodne skupštine.

Ako predsednik Narodne skupštine ne odredi koji ga od potpredsednika zamenjuje, u slučaju privremene sprečenosti zamenjivaće ga najstariji potpredsednik.

Član 32.

Potpredsedniku Narodne skupštine prestaje funkcija pre isteka vremena na koje je izabran: ostavkom, razrešenjem ili prestankom mandata narodnog poslanika, po postupku i na način predviđenim za prestanak funkcije predsednika Narodne skupštine.

U slučaju prestanka funkcije potpredsednika Narodne skupštine pre isteka vremena na koje je izabran, izbor potpredsednika Narodne skupštine vrši se po postupku i na način predviđen za izbor potpredsednika Narodne skupštine.

3. Sekretar Narodne skupštine

Član 33.

Sekretar Narodne skupštine:

- pomaže predsedniku i potpredsednicima Narodne skupštine u pripremi i vođenju sednica,

- rukovodi Službom Narodne skupštine,

- stara se o sprovođenju zaključaka Narodne skupštine,

- vrši druge poslove određene zakonom i ovim poslovnikom.

Član 34.

Sekretara Narodne skupštine imenuje Narodna skupština. Njegova funkcija prestaje konstituisanjem novoizabrane Narodne skupštine, pri čemu on vrši svoje zadatke do imenovanja novog sekretara.

Sekretar Narodne skupštine ima zamenika koji mu pomaže u radu i zamenjuje ga u slučaju odsutnosti. Zamenika sekretara imenuje Narodna skupština na predlog Administrativnog odbora, a njegova funkcija prestaje konstituisanjem novoizabrane Narodne skupštine.

Za svoj rad sekretar je odgovoran Narodnoj skupštini.

Član 35.

Sekretaru Narodne skupštine prestaje funkcija pre isteka vremena na koje je imenovan: ostavkom ili razrešenjem.

Do imenovanja novog sekretara Narodne skupštine, dužnost sekretara vrši zamenik sekretara.

IV POSLANIČKE GRUPE

Član 36.

Poslanička grupa učestvuje u radu Narodne skupštine na način utvrđen ovim poslovnikom.

Član 37.

Poslaničku grupu predstavlja predsednik poslaničke grupe.

Poslanička grupa ima zamenika predsednika poslaničke grupe koji ga zamenjuje u slučaju odsutnosti.

U toku sednice Narodne skupštine, poslanička grupa može ovlastiti jednog svog člana da predstavlja poslaničku grupu po određenoj tački dnevnog reda, o čemu predsednik poslaničke grupe pismeno obaveštava predsednika Narodne skupštine, najkasnije do otvaranja rasprave po toj tački dnevnog reda.

Ako poslaničku grupu predstavlja zamenik predsednika, odnosno ovlašćeni predstavnik, on preuzima ovlašćenja predsednika poslaničke grupe.

Član 38.

Predsednik poslaničke grupe, u pisanom obliku, obaveštava predsednika Narodne skupštine o promeni sastava poslaničke grupe.

Prilikom pristupanja novih članova poslaničkoj grupi, predsednik poslaničke grupe dostavlja predsedniku Narodne skupštine njihove potpisane izjave o pristupanju.

Član 39.

Stručne i administrativno-tehničke poslove za potrebe poslaničkih grupa obavlja Služba Narodne skupštine.

V ODBORI I DRUGA RADNA TELA NARODNE SKUPŠTINE

1.Opšte odredbe

Član 40.

Za razmatranje i pretresanje pitanja iz nadležnosti Narodne skupštine, predlaganje akata, kao i sagledavanja stanja vođenja politike, izvršavanja zakona, drugih propisa i opštih akata od strane Vlade Republike Srbije, u oblasti za koju je svaki odbor zadužen i vršenja drugih poslova određenih ovim poslovnikom, obrazuju se odbori.

Odbor može obrazovati pododbore.

Narodna skupština može obrazovati anketne odbore i komisije.

Član 41.

Broj članova odbora utvrđuje se ovim poslovnikom, a broj članova drugih radnih tela utvrđuje se odlukom o njihovom obrazovanju.

Narodni poslanici koji su članovi Vlade, ne mogu biti članovi odbora.

Član 42.

U toku trajanja mandata člana odbora, na predlog poslaničke grupe, Narodna skupština može razrešiti člana odbora iz reda članova te poslaničke grupe pre isteka njegovog mandata i izabrati novog člana odbora. Narodna skupština odlučuje o razrešenju i izboru novog člana odbora na prvoj narednoj sednici posle dostavljanja predloga poslaničke grupe.

U slučaju prestanka mandata članu odbora njegovom voljom ili voljom poslaničke grupe kojoj pripada, do izbora novog člana odbora smatra se da preostali broj članova odbora čini njegov puni sastav, s tim što taj broj mora biti veći od polovine broja članova odbora utvrđenog ovim poslovnikom.

2. Stalni odbori

Član 43.

Stalni odbori su:

1. Odbor za ustavna pitanja,

2. Zakonodavni odbor,

3. Odbor za odbranu i bezbednost,

4. Odbor za inostrane poslove,

5. Odbor za pravosuđe i upravu,

6. Odbor za međunacionalne odnose,

7. Odbor za odnose sa Srbima izvan Srbije,

8. Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom,

9. Odbor za finansije,

10. Odbor za industriju,

11. dbor za saobraćaj i veze,

12. Odbor za urbanizam i građevinarstvo,

13. Odbor za poljoprivredu,

14. Odbor za trgovinu i turizam,

15. Odbor za privatizaciju,

16. Odbor za Kosovo i Metohiju,

17. Odbor za zdravlje i porodicu,

18. Odbor za zaštitu životne sredine,

19. Odbor za prosvetu,

20. Odbor za omladinu i sport,

21. Odbor za kulturu i informisanje,

22. Odbor za nauku i tehnološki razvoj,

23. Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja,

24. Odbor za predstavke i predloge,

25. Odbor za privredne reforme,

26. Odbor za evropske integracije,

27. Odbor za smanjenje siromaštva,

28. Odbor za ravnopravnost polova,

29. Odbor za lokalnu samoupravu,

30. Administrativni odbor.

Član 44.

Odbor za ustavna pitanja razmatra predlog za promenu Ustava Republike Srbije, predlog za promenu Ustava Savezne Republike Jugoslavije i statute autonomnih pokrajina u postupku davanja saglasnosti Narodne skupštine, predlog za pokretanje postupka za opoziv predsednika Republike, kao i načelna pitanja primene Ustava.

Predsednik odbora je predsednik Narodne skupštine.

Odbor ima 25 članova.

Član 45.

Zakonodavni odbor razmatra predlog zakona, drugog propisa i opšteg akta, koji je upućen Narodnoj skupštini, sa stanovišta njegove usklađenosti sa Ustavom i pravnim sistemom, predlog za donošenje autentičnog tumačenja zakona, drugog propisa i opšteg akta koji je donela Narodna skupština, kao i pitanja jedinstvene zakonodavne metodologije i druga pitanja od značaja za jedinstvenu pravno-tehničku obradu akata koje donosi Narodna skupština.

Zakonodavni odbor razmatra obaveštenja Ustavnog suda o stanju i problemima ostvarivanja ustavnosti i zakonitosti u Republici, mišljenja i ukazivanja Ustavnog suda na potrebu donošenja i izmena zakona i preduzimanja drugih mera radi zaštite ustavnosti i zakonitosti, kao i predloge i inicijative za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti zakona i drugih propisa i opštih akata koje je donela Narodna skupština.

Odbor prati izgrađivanje pravnog sistema i o tome izveštava Narodnu skupštinu.

Odbor ima 21 člana.

Član 46.

Odbor za odbranu i bezbednost razmatra predlog zakona, drugog propisa i opšteg akta iz oblasti javne i državne bezbednosti, izveštaj o radu Ministarstva unutrašnjih poslova o stanju bezbednosti u Republici Srbiji, dostavljen Narodnoj skupštini na njen zahtev, vrši kontrolu nad radom službi bezbednosti, kao i druga pitanja iz oblasti bezbednosti, u skladu sa zakonom.

Odbor ima 17 članova.

Član 47.

Odbor za inostrane poslove razmatra predlog zakona, drugog propisa i opšteg akta, kao i druga pitanja iz oblasti spoljne politike, razmatra najvažnija pitanja iz oblasti međunarodnih odnosa od posebnog interesa za Republiku Srbiju, prati i razmatra položaj iseljenika i privremeno zaposlenih radnika u inostranstvu, razmatra odgovarajuće akte radi davanja mišljenja Narodnoj skupštini u pogledu saglasnosti koju Narodna skupština daje za zaključivanje međunarodnih ugovora, predlaže Narodnoj skupštini ciljeve i zadatke delegacija Narodne skupštine u ostvarivanju saradnje sa odgovarajućim predstavničkim telima drugih država i razmatra izveštaje o ostvarenim posetama.

Odbor ima 17 članova.

Član 48.

Odbor za pravosuđe i upravu razmatra predlog zakona, drugog propisa i opšteg akta i druga pitanja iz oblasti organizacije i postupanja pravosudnih organa i organa za prekršaje, izvršenja krivičnih sankcija, međunarodne pravne pomoći, organizacije i rada organa državne uprave i vršenja javnih ovlašćenja, organizacije vlasti, izbornog sistema i udruživanja građana.

Odbor daje mišljenje o predlozima odluka o izboru predsednika sudova i sudija, javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca i drugih funkcionera u oblasti pravosuđa i uprave određenih zakonom i podnosi predloge odluka o prestanku njihove funkcije, odnosno razrešenju.

Odbor ima 17 članova.

Član 49.

Odbor za međunacionalne odnose razmatra predlog zakona, drugog propisa i opšteg akta i druga pitanja sa stanovišta ostvarivanja nacionalnih prava i međunacionalnih odnosa u Republici.

Odbor ima 21 člana.

Član 50.

Odbor za odnose sa Srbima izvan Srbije razmatra pitanja iz nadležnosti Narodne skupštine koja se odnose na uspostavljanje i održavanje veza i unapređivanje odnosa sa Srbima koji žive van Republike Srbije, u cilju doprinosa njihovoj borbi za odbranu nacionalnog identiteta.

Odbor ima 25 članova.

Član 51.

Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom razmatra planove i programe razvoja; privredni razvoj i kreditno-monetarni i bankarski sistem, sistem u oblasti ekonomskih odnosa sa inostranstvom, privredne komore, sistem javnih službi, sistem i razvoj u oblastima zdravstva, socijalne zaštite, boračko-invalidske zaštite, društvene brige o deci i omladini, obrazovanja, kulture i zaštite kulturnih dobara i fizičke kulture, politiku i mere za usmeravanje i podsticanje razvoja, uključujući i razvoj nedovoljno razvijenih područja i pitanja robnih rezervi.

Odbor ima 17 članova.

Član 52.

Odbor za finansije razmatra predlog zakona, drugog propisa i opšteg akta i druga pitanja iz oblasti: sistema finansiranja državnih funkcija, poreza, taksa i drugih dažbina, republičkog budžeta i završnog računa, zajmova, garancija, igara na sreću, osiguranja, imovinsko-pravnih i obligacionih odnosa, eksproprijacije, kao i druga pitanja iz oblasti finansija.

Odbor ima 15 članova.

Član 53.

Odbor za industriju razmatra predlog zakona, drugog propisa i opšteg akta i druga pitanja iz oblasti industrije, osim prehrambene industrije, razvoja i proizvodnje svih vidova energije, kao i iz oblasti rudarstva, geoloških i seizmoloških istraživanja.

Odbor ima 15 članova.

Član 54.

Odbor za saobraćaj i veze razmatra predlog zakona, drugog propisa i opšteg akta i druga pitanja iz oblasti drumskog, železničkog, vodnog, vazdušnog i poštanskog saobraćaja i telekomunikacija.

Odbor ima 11 članova.

Član 55.

Odbor za urbanizam i građevinarstvo razmatra predlog zakona, drugog propisa i opšteg akta i druga pitanja iz oblasti urbanizma i prostornog planiranja, stambeno-komunalnih delatnosti, građevinarstva, uređivanja i korišćenja gradskog građevinskog zemljišta i premera i katastra zemljišta.

Odbor ima 11 članova.

Član 56.

Odbor za poljoprivredu razmatra predlog zakona, drugog propisa i opšteg akta i druga pitanja iz oblasti poljoprivrede, šumarstva, prehrambene industrije, vodoprivrede, veterinarstva, poljoprivrednog zadrugarstva i razvoja sela.

Odbor ima 15 članova.

Član 57.

Odbor za trgovinu i turizam razmatra predlog zakona, drugog propisa i opšteg akta i druga pitanja iz oblasti trgovine, ugostiteljstva i turizma, zanatskih i drugih uslužnih delatnosti.

Odbor ima 11 članova.

Član 58.

Odbor za privatizaciju razmatra predlog zakona, drugog propisa i opšteg akta i druga pitanja iz oblasti privatizacije; razmatra mesečne izveštaje ministarstva nadležnog za poslove privatizacije o stanju postupka privatizacije, zaključenim ugovorima o prodaji kapitala, odnosno imovine, pokrenutim postupcima privatizacije i radu subjekata nadležnih za sprovođenje postupka privatizacije i daje Narodnoj skupštini mišljenja i predloge u vezi sa ovim pitanjima.

Odbor ima 15 članova.

Član 59.

Odbor za Kosovo i Metohiju razmatra sva pitanja vezana za ovu pokrajinu vodeći računa, pre svega, o srpskim nacionalnim i državnim interesima naše zemlje; predlaže Narodnoj skupštini odgovarajuće odluke, deklaracije, rezolucije i prati njihovo sprovođenje ili realizaciju od strane odgovarajućih organa i institucija.

Odbor ima 15 članova.

Član 60.

Odbor za zdravlje i porodicu razmatra predlog zakona, drugog propisa i opšteg akta i druga pitanja iz oblasti zdravstvene zaštite, sistema i organizacije zdravstvene delatnosti, demografske politike i zaštite porodice.

Odbor ima 15 članova.

Član 61.

Odbor za zaštitu životne sredine razmatra predlog zakona, drugog propisa i opšteg akta i druga pitanja iz oblasti sistema zaštite i unapređivanja životne sredine, očuvanja i razvoja prirodnih i radom stvorenih vrednosti, racionalnog korišćenja, sprečavanja i otklanjanja zagađivanja prirodnih resursa, kao i druge načine i izvore ugrožavanja životne sredine, iz oblasti šumarstva, lovstva, ribarstva i hidrometeorologije.

Odbor ima 15 članova.

Član 62.

Odbor za prosvetu razmatra predlog zakona, drugog propisa i opšteg akta i druga pitanja u oblasti predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja, višeg i univerzitetskog obrazovanja.

Odbor ima 15 članova.

Član 63.

Odbor za omladinu i sport razmatra predlog zakona, drugog propisa i opšteg akta, iz oblasti sporta i fizičke kulture, kao i druga pitanja sa stanovišta položaja mladih.

Odbor ima 11 članova.

Član 64.

Odbor za kulturu i informisanje razmatra predlog zakona, drugog propisa i opšteg akta i druga pitanja iz oblasti kulture i javnog informisanja.

Odbor ima 15 članova.

Član 65.

Odbor za nauku i tehnološki razvoj razmatra predlog zakona, drugog propisa i opšteg akta i druga pitanja iz oblasti naučno-istraživačke delatnosti, razvoja nauke i primene naučnih dostignuća na univerzitetima, naučnim institutima i u privredi, razvoja novih tehnologija i njihove primene.

Odbor ima 15 članova.

Član 66.

Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja razmatra predlog zakona, drugog propisa i opšteg akta i druga pitanja iz oblasti radnih odnosa, zaštite na radu, zapošljavanja, socijalne zaštite, društvene brige o porodici i deci, penzijsko-invalidskog osiguranja, zaštite boraca oslobodilačkih ratova, vojnih invalida i članova njihovih porodica, zaštite žrtava fašističkog terora i civilnih žrtava rata, kao i druge oblike socijalne zaštite.

Odbor ima 15 članova.

Član 67.

Odbor za predstavke i predloge razmatra predstavke i predloge koji su upućeni Narodnoj skupštini i predlaže Narodnoj skupštini i nadležnim organima mere za rešavanje pitanja sadržanih u njima i o tome obaveštava podnosioce ukoliko su to zahtevali.

O svojim zapažanjima povodom predstavki i predloga Odbor podnosi izveštaj Narodnoj skupštini najmanje jednom u toku svakog redovnog zasedanja.

Odbor ima 15 članova.

Član 68.

Odbor za privredne reforme razmatra planove i programe privrednog razvoja, razmatra Predlog zakona, drugog propisa i opšteg akta i druga pitanja iz oblasti privrednog sistema i ekonomske politike i analizira i prati politiku privrednih reformi.

Odbor ima 21 člana, od kojih su 12 članova predstavnici sledećih odbora Narodne skupštine: Zakonodavnog odbora, Odbora za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom, Odbora za finansije, Odbora za industriju, Odbora za saobraćaj i veze, Odbora za urbanizam i građevinarstvo, Odbora za poljoprivredu, Odbora za trgovinu i turizam, Odbora za privatizaciju, Odbora za zaštitu životne sredine, Odbora za nauku i tehnološki razvoj i Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja. Ostalih 9 članova biraju se na način propisan odredbama člana 24. ovog poslovnika.

Član 69.

Odbor za evropske integracije razmatra predlog zakona, drugih propisa i opštih akata sa stanovišta njihove prilagođenosti propisima Evropske unije i Saveta Evrope.

Odbor razmatra planove, programe, izveštaje i informacije o postupku stabilizacije i pridruživanja Evropskoj uniji, prati realizaciju strategije pridruživanja i predlaže mere i pokreće inicijative za ubrzavanje realizacije strategije pridruživanja u okviru nadležnosti Narodne skupštine, predlaže mere za uspostavljanje opšteg, nacionalnog sporazuma o strategiji pridruživanja evropskim integracijama i razvija međunarodnu saradnju sa odborima parlamenata drugih zemalja u cilju boljeg razumevanja procesa pridruživanja i integracije u Evropsku uniju.

Odbor ima 15 članova.

Član 70.

Odbor za smanjenje siromaštva definiše način učešća Narodne skupštine u sprovođenju nacionalne strategije za smanjenje siromaštva; razmatra predlog zakona, drugog propisa i opšteg akta i druga pitanja sa stanovišta sprovođenja strategije za smanjenje siromaštva; nadzire proces donošenja i raspodelu budžeta u vezi sa primenom strategije; daje sugestije, primedbe i ocene realizacije strategije i angažuje se na institucionalizaciji i učešću predstavnika građana u procesu donošenja odluka u vezi strategije.

Odbor ima 15 članova.

Član 71.

Odbor za ravnopravnost polova razmatra predlog zakona, drugog propisa i opšteg akta sa stanovišta unapređivanja i postizanja ravnopravnosti (rodne jednakosti) polova.

Odbor sagledava stanje vođenja politike, izvršavanje zakona, drugih propisa i opštih akata od strane Vlade Republike Srbije i drugih organa i funkcionera odgovornih Narodnoj skupštini, sa stanovišta poštovanja ravnopravnosti polova.

Odbor ima 15 članova.

Član 72.

Odbor za lokalnu samoupravu razmatra predlog zakona, drugog propisa i opšteg akta i druga pitanja koja se odnose na teritorijalnu organizaciju Republike Srbije i na uređenje, izbor, delokrug, finansiranje i način rada organa i službi jedinica lokalne samouprave.

Odbor ima 15 članova.

Član 73.

Administrativni odbor:

- priprema i predlaže propise kojima se uređuju pitanja ostvarivanja prava i dužnosti narodnih poslanika;

- donosi pojedinačne akte o statusnim pitanjima narodnih poslanika i funkcionera koje bira ili imenuje Narodna skupština, ako zakonom nije drugačije određeno;

- utvrđuje predloge za obezbeđenje sredstava u budžetu Republike za rad Narodne skupštine, stara se o pravilnosti korišćenja tih sredstava i o tome podnosi izveštaj Narodnoj skupštini;

- priprema i predlaže akte o organizaciji i radu Službe Narodne skupštine, vrši postavljenja i utvrđuje primanja zaposlenih u toj službi;

- donosi akt o rukovanju materijalima, koji se smatraju državnom, službenom ili vojnom tajnom i čuvanju tog materijala u Narodnoj skupštini i akt o unutrašnjem redu u zgradi Narodne skupštine, kao i druge opšte akte o načinu ostvarivanja pojedinih prava i dužnosti narodnih poslanika i zaposlenih u Službi Narodne skupštine, u skladu sa zakonom;

- određuje raspored sedenja narodnih poslanika u sali za sednice, po poslaničkim grupama;

- razmatra zahteve za odobravanje određivanja pritvora sudiji i javnom tužiocu i o tome podnosi Narodnoj skupštini izveštaj sa predlogom odluke;

- vrši i druge poslove određene aktima i zahtevima Narodne skupštine.

Odbor razmatra:

- razloge prestanka mandata pojedinih narodnih poslanika i o tome podnosi Narodnoj skupštini izveštaj sa predlogom za dodelu mandata novom narodnom poslaniku, na način propisan zakonom;

- izveštaj Republičke izborne komisije i uverenje o izboru narodnog poslanika i podnosi Narodnoj skupštini izveštaj sa predlogom za potvrđivanje mandata;

- pitanja primene ili uskraćivanja imuniteta narodnih poslanika i drugih funkcionera, u slučajevima predviđenim Ustavom;

- druga pitanja u vezi sa mandatno-imunitetnim pravima narodnih poslanika.

Odbor prati primenu ovog poslovnika, razmatra i daje predloge za njegove izmene i dopune i daje mišljenje Narodnoj skupštini, na njen zahtev, o primeni pojedinih odredaba ovog poslovnika.

Odbor ima 15 članova.

3. Anketni odbori i komisije

Član 74.

Anketni odbori i komisije obrazuju se za vršenje posebnih zadataka određenih odlukom o njihovom obrazovanju.

Član 75.

Narodna skupština može obrazovati, iz reda narodnih poslanika, anketne odbore radi sagledavanja stanja u određenoj oblasti i utvrđivanja činjenica o pojedinim pojavama ili događajima.

Odlukom o obrazovanju anketnog odbora utvrđuje se sastav i zadatak odbora.

Anketni odbor ne može vršiti istražne i druge sudske radnje.

Odbor ima pravo da traži od državnih organa i od pojedinih organizacija podatke, isprave i obaveštenja, kao i da uzima izjave od pojedinaca koje su mu potrebne.

Predstavnici državnih organa i organizacija, kao i građani, dužni su da daju istinite izjave, podatke, isprave i obaveštenja u radu anketnog odbora.

Posle obavljenog rada, anketni odbor podnosi Narodnoj skupštini izveštaj sa predlogom mera.

Anketni odbor prestaje sa radom danom odlučivanja o njegovom izveštaju na sednici Narodne skupštine.

Član 76.

Predsednik Narodne skupštine, na predlog odbora ili komisije, može angažovati naučne ili stručne institucije, kao i pojedine naučne i stručne radnike, radi proučavanja pojedinih pitanja iz delokruga Narodne skupštine.

4. Sednica odbora

Član 77.

Sednicu odbora saziva predsednik odbora.

Predsednik odbora dužan je da sazove sednicu odbora na zahtev najmanje trećine od ukupnog broja članova odbora, odnosno trećine punog sastava odbora u smislu čl. 24. i 42. ovog poslovnika, kao i na zahtev predsednika Narodne skupštine. Ako to ne učini u zahtevanom roku, sednicu odbora saziva zamenik predsednika odbora ili predsednik Narodne skupštine.

Rasprava na sednici odbora vodi se bez obzira na broj prisutnih članova odbora.

Obaveštenje o datumu i dnevnom redu sednice odbora dostavlja se svim narodnim poslanicima, poslaničkim grupama i Vladi, najmanje pet dana pre održavanja sednice odbora. Izuzetno, obaveštenje o datumu i dnevnom redu može se dostaviti i u kraćem roku, pri čemu je predsednik odbora dužan da na sednici odbora obrazloži takav postupak.

Član 78.

Sednici odbora može prisustvovati i učestvovati u radu bez prava odlučivanja i narodni poslanik koji nije član odbora.

Kad se na sednici odbora razmatraju predlozi zakona i amandmani na predloge zakona, na sednicu se pozivaju i podnosioci tih predloga i amandmana, odnosno njihovi ovlašćeni predstavnici.

U radu odbora učestvuju predstavnici i poverenici Vlade.

U radu odbora mogu, po pozivu, učestvovati i stručni i naučni radnici.

U izvršavanju poslova iz svog delokruga, odbor može, preko svog predsednika, tražiti od ministarstva i drugog republičkog organa podatke i informacije od značaja za rad odbora.

Član 79.

Odbor odlučuje većinom glasova prisutnih članova na sednici kojoj prisustvuje većina članova odbora.

O predlogu zakona na sednici odbora najpre se vodi načelni pretres, a zatim pretres u pojedinostima. Pretres u pojedinostima obavlja se po članovima predloga zakona na koje su podneti amandmani i o amandmanima kojima se predlaže uvođenje novih odredaba, a u pretresu mogu da učestvuju: članovi odbora, predlagač zakona ili njegov predstavnik, predstavnik Vlade ako ona nije predlagač i podnosilac amandmana ili svaki narodni poslanik koji prisustvuje sednici odbora.

Nakon završetka pretresa, odbor podnosi Narodnoj skupštini izveštaj koji sadrži mišljenje i predloge odbora. Odbor određuje izvestioca koji po potrebi na sednici Narodne skupštine obrazlaže izveštaj odbora.

Na zahtev pojedinog člana odbora, njegovo izdvojeno mišljenje o predlogu akta u načelu, koje je izložio na sednici odbora, izneće se u izveštaju odbora i on ima pravo da ga obrazloži na početku pretresa o predlogu odgovarajućeg akta na sednici Narodne skupštine.

Član 80.

O sednici odbora sastavlja se zapisnik.

U zapisnik se unose imena prisutnih i odsutnih članova odbora i imena drugih učesnika sednice, usmeni i pisani predlozi, stavovi odbora, rezultati svakog glasanja, svako izdvojeno mišljenje, kao i izvestioci koje je odredio odbor.

Stenografske beleške ili magnetofonski zapis vode se na sednici Zakonodavnog odbora, kao i na sednicama drugih odbora, ukoliko to odbor zahteva.

Član 81.

U radu anketnih odbora i komisija shodno se primenjuju odredbe ovog poslovnika o radu odbora.

VI SEDNICA NARODNE SKUPŠTINE

1. Pripremanje i sazivanje sednice

Član 82.

Predlog dnevnog reda sednice Narodne skupštine priprema predsednik Narodne skupštine.

Član 83.

U predlog dnevnog reda sednice Narodne skupštine mogu se uvrstiti samo oni predlozi akata koji su pripremljeni u skladu sa Ustavom i ovim poslovnikom.

Član 84.

Predsednik Narodne skupštine pisanim putem određuje dan i čas održavanja sednice Narodne skupštine, sa predlogom dnevnog reda, najmanje sedam dana pre dana za koji se saziva sednica.

Izuzetno, obaveštenje o vremenu održavanja sednice i dnevnom redu može se dostaviti i u kraćem roku, pri čemu je predsednik Narodne skupštine dužan da na početku sednice obrazloži takav postupak.

Predsednik Narodne skupštine može da odloži čas, odnosno dan početka sednice Narodne skupštine ukoliko je na predloge akata iz predloženog dnevnog reda sednice podnet veći broj amandmana koje Vlada i nadležni odbori ne mogu da razmotre pre određenog početka sednice, o čemu blagovremeno obaveštava narodne poslanike.

U slučaju iz prethodnog stava ne pomera se rok za podnošenje amandmana, utvrđen ovim poslovnikom.

Član 85.

Sednice Narodne skupštine na kojima se vodi rasprava o predlozima zakona, plana razvoja, prostornog plana, budžeta, završnog računa, Poslovnika, deklaracija, rezolucija, preporuka, odluka, zaključaka i autentičnih tumačenja akata koje donosi Narodna skupština, održavaju se utorkom, sredom i četvrtkom u vremenu od 10 do 18,00 časova sa prekidom od jednog sata.

Narodna skupština odlučuje o predlozima zakona, plana razvoja, prostornog plana, budžeta, završnog računa, Poslovnika, deklaracija, rezolucija, preporuka, odluka, zaključaka i autentičnih tumačenja akata koje donosi Narodna skupština, u načelu, pojedinostima i u celini u Danima za glasanje.

Predsednik Narodne skupštine određuje Dane za glasanje po završetku rasprave o svim tačkama dnevnog reda.

Izuzetno, predsednik Narodne skupštine može odlučiti da se sednica Narodne skupštine održi i drugim danima, odnosno da Narodna skupština produži rad i posle 18,00 časova, ukoliko za to postoje opravdani razlozi koje predsednik saopštava narodnim poslanicima.

Predsednik može produžiti rad Narodne skupštine i posle 18,00 časova i to samo do završetka rasprave u načelu, odnosno pojedinostima, o započetoj tački dnevnog reda.

O produženju sednice posle 18,00 časova, predsednik je dužan da obavesti Narodnu skupštinu najkasnije do 16,00 časova na dan održavanja sednice za koji predlaže produženje rada.

2. Otvaranje sednice i učešće na sednici

Član 86.

Predsednik Narodne skupštine otvara sednicu Narodne skupštine i, na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatuje broj narodnih poslanika koji prisustvuju sednici.

Ukoliko predsednik konstatuje da na početku radnog dana, u sali za sednice, nije prisutna najmanje jedna trećina narodnih poslanika, sednica se odlaže za jedan sat.

Ukoliko ni posle pomeranja početka sednice od jednog sata ne postoje uslovi za početak rada sednice Narodne skupštine, sednica se odlaže za naredni radni dan.

Rasprava o pojedinim tačkama iz utvrđenog dnevnog reda sednice Narodne skupštine vodi se bez obzira na broj prisutnih narodnih poslanika.

Kvorum za rad Narodne skupštine u Danima za glasanje, prilikom usvajanja zapisnika sa prethodne sednice i utvrđivanja dnevnog reda, kao i na konstitutivnoj sednici Narodne skupštine, postoji ako je na sednici Narodne skupštine prisutno najmanje 126 narodnih poslanika.

Kvorum se utvrđuje primenom elektronskog sistema za glasanje na taj način što je svaki poslanik dužan da se identifikuje prilikom ulaska u salu ubacivanjem identifikacione kartice u poslaničku jedinicu.

Ukoliko sistem za elektronsko glasanje nije u funkciji, o čemu predsednik Narodne skupštine obaveštava narodne poslanike, kvorum se utvrđuje prebrojavanjem narodnih poslanika.

Ako predsednik, odnosno ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe izrazi sumnju u postojanje kvoruma utvrđenog primenom elektronskog sistema za glasanje, predsednik stavlja na uvid računarski izvod prisutnih narodnih poslanika.

Ako predsednik, odnosno ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe izrazi sumnju u postojanje kvoruma utvrđenog prebrojavanjem narodnih poslanika, može da zatraži da se kvorum utvrdi prozivanjem narodnih poslanika, o čemu Narodna skupština odlučuje bez pretresa.

Član 87.

Na sednicama Narodne skupštine, pored narodnih poslanika, učestvuju članovi Vlade, ovlašćeni predstavnici drugih predlagača zakona i sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, kao i druga lica koja predsednik Narodne skupštine pozove.

Član 88.

Na početku rada Narodne skupštine, svakog dana kada Narodna skupština zaseda, predsednik Narodne skupštine obaveštava Narodnu skupštinu o poslanicima koji su sprečeni da prisustvuju sednici Narodne skupštine, kao i o tome ko je pozvan na sednicu.

Istovremeno, predsednik Narodne skupštine daje potrebna objašnjenja u vezi sa radom na sednici i drugim pitanjima.

3. Tok sednice

Član 89.

Pre utvrđivanja dnevnog reda usvaja se zapisnik prethodne sednice Narodne skupštine. Ukoliko je zapisnik prethodne sednice uručen narodnim poslanicima neposredno pre početka sednice, usvajanje zapisnika će se obaviti narednog dana održavanja sednice, pre prelaska na dnevni red.

Primedbe na zapisnik se dostavljaju u pisanom obliku Administrativnom odboru.

Narodna skupština o zapisniku odlučuje bez rasprave.

Član 90.

Dnevni red sednice utvrđuje Narodna skupština.

Narodni poslanici, odbori i druga radna tela Narodne skupštine i Vlada mogu predlagati izmene i dopune predloženog dnevnog reda. Predlozi se dostavljaju predsedniku Narodne skupštine, u pisanoj formi.

Predlozi za proširenje dnevnog reda predlozima akata koji su, po odredbama ovog poslovnika, ispunili uslove da se uvrste u dnevni red, dostavljaju se najkasnije tri dana pre dana određenog za održavanje sednice Narodne skupštine, a predlozi koji se odnose na izbor, imenovanja, razrešenja i prestanak funkcije; povlačenje pojedinih tačaka iz predloženog dnevnog reda; spajanje rasprave i za promenu redosleda tačaka, dostavljaju se najkasnije 24 časa pre određenog početka sednice Narodne skupštine.

Ako je predlagač grupa narodnih poslanika, u predlogu mora biti naznačen jedan predstavnik predlagača.Ako to nije učinjeno, smatra se da je predstavnik predlagača prvi potpisani narodni poslanik.

Pri utvrđivanju dnevnog reda, Narodna skupština odlučuje, sledećim redom, o predlozima:

- za hitni postupak;

- da se pojedine tačke povuku iz predloga dnevnog reda;

- da se dnevni red proširi;

- za spajanje rasprave;

- za promenu redosleda pojedinih tačaka.

Član 91.

O predloženim izmenama i dopunama dnevnog reda obavlja se pretres u kome mogu učestvovati samo:

- predlagač promene dnevnog reda, odnosno ovlašćeni predstavnik grupe predlagača;

- predlagač akta na koji se promena odnosi, odnosno ovlašćeni predstavnik grupe predlagača akata, ako se zahteva da predlog akta povuče iz dnevnog reda.

Učešće u pretresu može trajati najduže tri minuta.

Član 92.

Narodna skupština odlučuje posebno o svakom predlogu za izmenu i dopunu predloženog dnevnog reda.

Nove tačke koje su unete u dnevni red na osnovu predloga za dopunu dnevnog reda, predloga za spajanje rasprave ili predloga za hitan postupak, uvršćuju se u dnevni red po redosledu predlaganja, osim ako je predlagač predložio drugi redosled razmatranja, o čemu se Narodna skupština izjašnjava bez pretresa.

O dnevnom redu u celini, Narodna skupština odlučuje bez pretresa.

Član 93.

Po otvaranju pretresa svake tačke dnevnog reda sednice Narodne skupštine, pravo da govore po sledećem redosledu i vremenskom trajanju, imaju:

- predlagač akta, odnosno ovlašćeni predstavnik grupe predlagača akta, koji dobija reč kad je zatraži i na njega se ne odnosi ograničenje u pogledu trajanja izlaganja;

- izvestilac nadležnog odbora, koji ima pravo da govori jednom u trajanju do 10 minuta, a u toku pretresa ima pravo da dobije još jednom reč preko reda u trajanju do pet minuta, ako to zahteva potreba pretresa, o čemu odlučuje predsednik Narodne skupštine;

- narodni poslanik koji je na sednici odbora izdvojio mišljenje, koji ima pravo da govori jednom u trajanju do pet minuta;

- predsednik, odnosno predstavnik poslaničke grupe, koji ima pravo da govori do 20 minuta, s tim što ovo vreme može podeliti u dva dela po 10 minuta - za uvodno izlaganje i završnu reč;

- narodni poslanici, naizmenično, prema tome da li podržavaju ili osporavaju predlog, što navode u prijavi za reč.

Predsednik Vlade i članovi Vlade dobijaju reč kad je zatraže i na njih se ne odnosi ograničenje u pogledu trajanja izlaganja. Sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo ima ista prava kao članovi Vlade, ali samo kad Narodna skupština pretresa predlog zakona koji je za Vladu pripremio Republički sekretarijat za zakonodavstvo, o čemu Vlada posebno obaveštava Narodnu skupštinu.

Narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa međusobnim dogovorom određuju najviše tri učesnika u raspravi koji imaju pravo da govore svako po jednom do pet minuta. Ukoliko se ne postigne međusobni dogovor, pravo da govore po jednom do pet minuta imaju tri narodna poslanika koji se prvi prijave za reč.

Prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika, podnose poslaničke grupe i narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa u pisanom obliku do otvaranja pretresa, a ostali učesnici u raspravi usmeno po otvaranju pretresa.

Član 94.

Ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova.

Vreme iz stava 1. ovog člana raspoređuje se na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova te poslaničke grupe.

Predsednik, odnosno predstavnik poslaničke grupe, pre otvaranja pretresa, ima pravo da predloži duže vreme rasprave za poslaničke grupe od vremena utvrđenog u stavu 1. ovog člana. O tom predlogu Narodna skupština odlučuje bez pretresa, pod uslovom da sednici prisustvuje najmanje 126 narodnih poslanika.

Član 95.

Predsednik Narodne skupštine daje reč narodnim poslanicima prema redosledu koji je utvrdila njihova poslanička grupa i do isteka ukupnog vremena rasprave utvrđenog za poslaničku grupu.

Ukoliko su za raspravu prijavljeni narodni poslanici iz više poslaničkih grupa, predsednik Narodne skupštine daje im reč naizmenično, tako da prvo govori narodni poslanik koji je član brojčano najmanje poslaničke grupe, pa do brojčano najveće, sve dok ima prijavljenih govornika.

Poslanička grupa ne mora da koristi vreme koje ima na raspolaganju, odnosno ne mora da ga u potpunosti iskoristi.

Član 96.

Predsednik Narodne skupštine, kada predsedava sednicom Narodne skupštine, ako želi da učestvuje u pretresu, prepušta predsedavanje jednom od potpredsednika Narodne skupštine.

Član 97.

Kada utvrdi da nema više prijavljenih za učešće u pretresu, predsednik Narodne skupštine zaključuje pretres.

Član 98.

Predsednik Narodne skupštine prekida rad Narodne skupštine kada utvrdi nedostatak kvoruma na sednici Narodne skupštine, dok se kvorum ne obezbedi.

Predsednik Narodne skupštine može odrediti pauzu u radu sednice Narodne skupštine da bi se izvršile potrebne konsultacije ili pribavilo mišljenje.

Predsednik Narodne skupštine prekida rad Narodne skupštine i u drugim slučajevima, ako to Narodna skupština zaključi.

Predsednik Narodne skupštine obavestiće narodne poslanike o nastavku sednice.

Član 99.

Kada se obavi razmatranje svih tačaka dnevnog reda i odlučivanje po njima, predsednik Narodne skupštine zaključuje sednicu Narodne skupštine.

Član 100.

Narodnom poslaniku, koji želi da govori o povredi ovog poslovnika, predsednik Narodne skupštine daje reč odmah po završenom izlaganju prethodnog govornika.

Narodni poslanik je dužan da navede koja je odredba Poslovnika po njegovom mišljenju povređena, da je citira i obrazloži u čemu se sastoji povreda, s tim što može govoriti najduže tri minuta, pri čemu se ne računa vreme potrebno za citat.

Predsednik Narodne skupštine je dužan da nakon toga da objašnjenje.

Ako i posle objašnjenja predsednika Narodne skupštine narodni poslanik ostane pri tvrdnji da je Poslovnik povređen, Narodna skupština će, bez pretresa, odlučiti o tom pitanju u Danu za glasanje.

Član 101.

Ukoliko se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine uvredljivo izrazi o narodnom poslaniku iz druge poslaničke grupe, navodeći njegovo ime i prezime ili funkciju, odnosno pogrešno protumači njegovo izlaganje, narodni poslanik na koga se izlaganje odnosi, ima pravo na repliku.

Ukoliko se uvredljivi izrazi odnose na poslaničku grupu, odnosno političku stranku čiji narodni poslanici pripadaju toj poslaničkoj grupi, u ime poslaničke grupe pravo na repliku ima predsednik poslaničke grupe.

Odluku u slučajevima iz st. 1. i 2. ovog člana, donosi predsednik Narodne skupštine.

Replika ne može trajati duže od tri minuta.

Član 102.

Niko ne sme prići govornici dok mu predsednik Narodne skupštine to ne dozvoli.

Niko ne može da govori na sednici Narodne skupštine, pre nego što zatraži i dobije reč od predsednika Narodne skupštine.

Član 103.

Govornik može da govori samo o pitanju koje je na dnevnom redu.

Niko ne može prekidati govornika niti ga opominjati, osim predsednika Narodne skupštine u slučajevima predviđenim ovim poslovnikom.

Za vreme govora narodnih poslanika ili drugih učesnika u pretresu nije dozvoljeno dobacivanje, odnosno ometanje govornika na drugi način kao i svaki drugi postupak koji ugrožava slobodu govora.

Član 104.

Narodni poslanici dužni su da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine.

Narodni poslanici dužni su da se jedni drugima obraćaju sa uvažavanjem.

Nije dozvoljeno korišćenje uvredljivih izraza, kao ni iznošenje činjenica i ocena koje se odnose na privatni život drugih lica.

4. Održavanje reda na sednici

Član 105.

O redu na sednici Narodne skupštine stara se predsednik Narodne skupštine.

Zbog povrede reda na sednici, predsednik Narodne skupštine može da izrekne mere: opomenu, oduzimanje reči ili udaljenje sa sednice.

Na osnovu mere iz stava 2. ovog člana Administrativni odbor izriče i novčanu kaznu u skladu sa odredbama člana 109. ovog poslovnika.

Evidenciju o izrečenim merama iz stava 2. ovog člana vodi sekretar Narodne skupštine.

Član 106.

Opomena se izriče narodnom poslaniku:

- koji je prišao govornici, bez dozvole predsednika Narodne skupštine;

- koji govori pre nego što je zatražio i dobio reč;

- koji, i pored upozorenja predsednika Narodne skupštine, govori o pitanju koje nije na dnevnom redu;

- ako prekida govornika u izlaganju ili dobacuje, odnosno ometa govornika, ili na drugi način ugrožava slobodu govora;

- ako iznosi činjenice i ocene koje se odnose na privatni život drugih lica;

- ako upotrebljava psovke i uvredljive izraze;

- ako drugim postupcima narušava red na sednici ili postupa protivno odredbama ovog poslovnika.

Član 107.

Mera oduzimanja reči izriče se narodnom poslaniku kome su prethodno izrečene dve mere opomene, a koji i posle toga čini povredu Poslovnika iz člana 106. ovog poslovnika.

Narodni poslanik kome je izrečena mera oduzimanja reči dužan je da se, bez odlaganja, udalji sa govornice. U suprotnom predsednik Narodne skupštine isključuje ozvučenje, a po potrebi određuje pauzu.

Mera oduzimanja reči ne odnosi se na pravo narodnog poslanika na repliku u daljem toku sednice.

Član 108.

Mera udaljenja sa sednice izriče se narodnom poslaniku koji i posle izrečene mere oduzimanja reči ometa ili sprečava rad na sednici, ne poštuje odluku predsednika Narodne skupštine o izricanju mere oduzimanja reči, ili nastavlja da čini druge prekršaje u smislu člana 106. ovog poslovnika, kao i u drugim slučajevima određenim ovim poslovnikom.

Mera udaljenja sa sednice može se izreći narodnom poslaniku i bez prethodno izrečenih mera, u slučaju fizičkog napada, odnosno drugog sličnog postupka kojim se ugrožava fizički ili moralni integritet učesnika sednice, u zgradi Narodne skupštine.

Narodni poslanik kome je izrečena mera udaljenja sa sednice dužan je da se odmah udalji iz sale u kojoj se sednica održava.

Ukoliko narodni poslanik odbije da se udalji sa sednice Narodne skupštine, predsednik Narodne skupštine će naložiti službi ovlašćenoj za održavanje reda u zgradi Narodne skupštine da tog poslanika udalji sa sednice i odrediti pauzu do izvršenja mere udaljenja.

Narodni poslanik kome je izrečena mera udaljenja sa sednice smatra se neopravdano odsutnim.

Član 109.

Narodni poslanik kome je izrečena opomena, kažnjava se novčanom kaznom u visini od 3.000 dinara.

Narodni poslanik kome su u toku iste sednice izrečene dve opomene, kažnjava se novčanom kaznom u visini od 8.000 dinara.

Narodni poslanik kome je oduzeta reč, kažnjava se novčanom kaznom u visini od 16.000 dinara.

Narodni poslanik kome je izrečena mera udaljenja sa sednice, kažnjava se novčanom kaznom u visini od 32.000 dinara.

Ukoliko je narodnom poslaniku izrečeno više mera za povredu reda na sednici Narodne skupštine, novčane kazne se ne sabiraju, već se primenjuje samo najviša novčana kazna.

Član 110.

Odluku o novčanoj kazni za narodnog poslanika donosi Administrativni odbor.

Narodnom poslaniku na stalnom radu novčana kazna se oduzima od njegovih primanja za tekući mesec, odnosno za tekući i naredni mesec ukoliko je udaljen sa sednice Narodne skupštine.

Narodnom poslaniku koji nije na stalnom radu u Narodnoj skupštini novčana kazna se oduzima od njegovih primanja u Narodnoj skupštini (razlika između plate narodnog poslanika na stalnom radu u Narodnoj skupštini i zarade koju ostvaruje u radnom odnosu ili penzije, odnosno poslanički dodatak), za tekući mesec, odnosno i za naredne mesece ako su mesečna primanja narodnog poslanika koja ostvaruje u Narodnoj skupštini manja od iznosa novčane kazne, dok se ne dostigne ukupna suma novčane kazne.

Narodni poslanik, koji je novčano kažnjen zbog opomene ili oduzimanja reči, ima pravo na naknadu troškova za korišćenje automobila, za ishranu i hotelski smeštaj, a narodni poslanik, koji je novčano kažnjen zbog udaljavanja sa sednice, ima pravo na naknadu troškova za korišćenje automobila, u skladu sa aktom Administrativnog odbora.

Član 111.

Ako predsednik Narodne skupštine redovnim merama ne može da održi red na sednici, odrediće pauzu u trajanju potrebnom da se uspostavi red.

Član 112.

Mere opomene i oduzimanja reči primenjuju se za sednicu na kojoj su izrečene.

Mera udaljenja sa sednice primenjuje se za narednih 20 dana zasedanja (rada) Narodne skupštine, od dana udaljenja, odnosno na sednicu na kojoj je izrečena ova mera, ako sednica traje duže od 20 dana zasedanja (rada) Narodne skupštine.

Član 113.

Odredbe ovog poslovnika o redu na sednici Narodne skupštine primenjuju se i na sve druge učesnike na sednici, pored narodnih poslanika, a shodno se primenjuju na sednicama odbora i drugih radnih tela Narodne skupštine.

5. Zapisnik

Član 114.

O radu na sednici Narodne skupštine vodi se zapisnik.

Zapisnik obuhvata glavne podatke o radu na sednici, naročito o predlozima o kojima se raspravljalo, sa imenima učesnika u raspravi, o zaključcima koji su na sednici prihvaćeni i o rezultatu glasanja o pojedinim pitanjima i o izrečenim merama.

Bitni delovi izjave narodnog poslanika, koji je na sednici izdvojio mišljenje, unose se u zapisnik na njegov zahtev.

Na sednici Narodne skupštine vode se stenografske beleške, u kojima se, u tekstu, svakih deset minuta obeležava kosim zagradama, a tok sednice snima se na magnetofonu. U stenografske beleške unosi se tekst u izrečenom obliku, bez ikakvog izostavljanja reči i izraza. Pravo je svakog narodnog poslanika da ostvari uvid u stenografske beleške, odnosno magnetofonski zapis, na njegov zahtev. Stenografske beleške dostavljaju se poslaničkim grupama najkasnije narednog dana. Ako narodni poslanik želi da autorizuje tekst svog izlaganja, dužan je da to učini u roku od tri dana od dana održavanja sednice.

Usvojeni zapisnik potpisuju predsednik i sekretar Narodne skupštine.

Usvojenom zapisniku prilaže se kopija materijala koji je bio razmatran na sednici.

O zapisniku se stara sekretar Narodne skupštine.

VII ODLUČIVANjE

1. Opšte odredbe

Član 115.

Narodna skupština odlučuje glasanjem narodnih poslanika, u skladu sa Ustavom, zakonom i ovim poslovnikom.

Član 116.

Narodni poslanici glasaju "za" predlog, "protiv" predloga, ili se uzdržavaju od glasanja.

2. Javno glasanje

Član 117.

Narodna skupština odlučuje javnim glasanjem: upotrebom elektronskog sistema za glasanje, dizanjem ruke ili prozivkom.

Član 118.

Javno glasanje upotrebom elektronskog sistema za glasanje vrši se na način određen ovim poslovnikom.

Dizanjem ruku glasa se, na način određen ovim poslovnikom, i to samo ako sistem za elektronsko glasanje nije u funkciji, ako se sednica održava u prostoriji u kojoj nema takvog sistema ili ako Narodna skupština prethodno o tome odluči.

Na zahtev narodnog poslanika, Narodna skupština može, bez pretresa, odlučiti da se glasa prozivkom, na način određen ovim poslovnikom.

Član 119.

Glasanje upotrebom elektronskog sistema vrši se pritiskanjem određenih tastera, uz prethodno ubacivanje identifikacione kartice, koju ima svaki narodni poslanik, u uređaj ispred sedišta (poslanička jedinica).

Vreme za glasanje upotrebom elektronskog sistema iznosi 15 sekundi.

Po isteku ovog vremena, predsednik Narodne skupštine zaključuje glasanje i saopštava rezultat glasanja.

Odluka se smatra donetom ako je za nju glasalo više od polovine identifikovanih narodnih poslanika, odnosno Ustavom predviđena većina.

Rezultati svakog glasanja prikazuju se na monitorima u sali Narodne skupštine.

Računarski izvod svakog glasanja dostavlja se poslaničkim grupama, na njihov zahtev, kao i informativnoj službi Narodne skupštine, radi stavljanja na uvid predstavnicima sredstava javnog informisanja.

Član 120.

Narodni poslanici dužni su da koriste isključivo svoje identifikacione kartice, kao i da se identifikuju pri ulasku u salu ubacivanjem kartice u poslaničku jedinicu, odnosno, da se odjave prilikom napuštanja sale.

Za narodnog poslanika koji koristi identifikacionu karticu drugog narodnog poslanika, odnosno na drugi način zloupotrebljava elektronski sistem za glasanje, predsednik Narodne skupštine predlaže meru udaljenja sa sednice, a glasanje u kojem je zloupotreba izvršena biće poništeno i odmah će se pristupiti identifikaciji i ponovnom glasanju.

Član 121.

Narodni poslanici dužni su da identifikacione kartice nose sa sobom pri izlasku iz sale Narodne skupštine.

Ako narodni poslanik napusti salu Narodne skupštine i ostavi u poslaničkoj jedinici, odnosno pored nje, svoju identifikacionu karticu, Služba Narodne skupštine odmah će tu karticu dostaviti sekretaru Narodne skupštine. Kartica će biti vraćena narodnom poslaniku po ulasku u salu.

Član 122.

Narodni poslanik dužan je da nestanak svoje identifikacione kartice odmah prijavi sekretaru Narodne skupštine.

Narodnom poslaniku koji ne donese identifikacionu karticu ili je izgubi u toku trajanja sednice Narodne skupštine, Služba Narodne skupštine izdaće privremenu karticu, o čemu će obavestiti Narodnu skupštinu.

Privremenu karticu narodni poslanik vraća sekretaru Narodne skupštine odmah posle završetka sednice za koju mu je privremena kartica data na korišćenje.

Član 123.

Ako se glasa dizanjem ruke, narodni poslanici prvo se izjašnjavaju - ko je za predlog, zatim - ko je protiv predloga, i na kraju - ko se uzdržava od glasanja.

Poslanička grupa može odrediti jednog svog člana za kontrolu prebrojavanja glasova.

Nakon obavljenog glasanja, predsednik Narodne skupštine zaključuje glasanje i saopštava rezultat glasanja.

Odluka se smatra donetom ako je za nju glasalo više od polovine prisutnih narodnih poslanika, odnosno Ustavom predviđena većina.

Član 124.

Ako Narodna skupština odluči da se glasa prozivkom, sekretar Narodne skupštine proziva narodne poslanike po azbučnom redu prezimena, a svaki prozvani narodni poslanik izgovara reč "za", "protiv", ili "uzdržan". Predsednik Narodne skupštine ponavlja ime i prezime narodnog poslanika koji je glasao i njegovu izjavu, odnosno utvrđuje da je odsutan ili da ne želi da glasa.

Sekretar Narodne skupštine zapisuje izjavu narodnog poslanika ili njegovu odsutnost, uz njegovo ime i prezime na spisku.

Odluka se smatra donetom ako je za nju glasalo više od polovine narodnih poslanika koji su pristupili glasanju, odnosno Ustavom utvrđena većina.

Ako Narodna skupština odluči da se glasa prozivkom u postupku izbora u kome je predloženo dva ili više kandidata narodni poslanici koji pristupaju glasanju izgovaraju puno ime i prezime kandidata za koje glasaju.

3. Tajno glasanje

Član 125.

Narodna skupština odlučuje tajnim glasanjem, kad je to predviđeno zakonom, ovim poslovnikom ili posebnom odlukom Narodne skupštine.

Tajno se glasa upotrebom elektronskog sistema za glasanje ili glasačkim listićima, o čemu odluku donosi Narodna skupština.

Ako se tajno glasa glasačkim listićima, štampa se 250 glasačkih listića.

Glasački listići su iste veličine, oblika i boje, a overeni su pečatom Narodne skupštine.

Za svako ponovljeno glasanje, glasački listići štampaju se u drugoj boji.

Član 126.

Za štampanje i pečaćenje glasačkih listića obrazuje se posebna komisija, koju čini po jedan predstavnik svake poslaničke grupe, a dok se ne obrazuju poslaničke grupe, komisiju čini po jedan, najmlađi, narodni poslanik sa četiri izborne liste koje su dobile najveći broj poslaničkih mesta. Predsednik komisije je najstariji narodni poslanik iz reda članova komisije.

Komisija sastavlja zapisnik koji potpisuju svi članovi komisije.

Rad komisije završava se predajom glasačkih listića i potpisanog zapisnika rukovodiocu glasanja.

Glasački listić sadrži predlog o kome se odlučuje i opredeljenje "za" i "protiv". Na dnu glasačkog listića, reč "za" je na levoj, a reč "protiv" na desnoj strani. Narodni poslanik glasa tako što zaokružuje reč "za" ili reč "protiv".

Član 127.

Prilikom izbora i imenovanja, na glasačkim listićima kandidati se navode redosledom utvrđenim na listi kandidata. Ispred imena svakog kandidata stavlja se redni broj.

Glasanje se vrši zaokruživanjem rednog broja ispred imena kandidata za koga narodni poslanik glasa.

Glasati se može za najviše onoliko kandidata koliko se bira, i to između kandidata čija su imena navedena na glasačkom listiću.

Član 128.

Tajnim glasanjem rukovodi predsednik Narodne skupštine, kome u radu pomažu potpredsednici Narodne skupštine i sekretar Narodne skupštine (u daljem tekstu: komisija za glasanje).

Član 129.

Narodnom poslaniku uručuje se glasački listić tako što prilazi stolu predsednika, pošto je prethodno prozvan. Predsednik Narodne skupštine uručuje narodnom poslaniku glasački listić, a sekretar Narodne skupštine označava kod imena i prezimena narodnog poslanika u spisku da mu je glasački listić uručen. Predsednik Narodne skupštine, pre početka glasanja, određuje vreme trajanja glasanja.

Kad narodni poslanik popuni glasački listić, prilazi mestu gde se nalazi glasačka kutija i ubacuje u nju glasački listić, a sekretar Narodne skupštine, kod imena i prezimena poslanika u spisku, označava da je narodni poslanik glasao.

Glasačka kutija mora biti prazna i od providnog materijala.

Po isteku vremena glasanja, predsednik Narodne skupštine zaključuje glasanje.

Član 130.

Pošto je glasanje završeno, komisija za glasanje utvrđuje rezultat glasanja u istoj prostoriji u kojoj je glasanje i obavljeno.

Pre otvaranja glasačke kutije, prebrojaće se neuručeni glasački listići i staviti u poseban koverat, koji će biti zapečaćen.

Član 131.

Utvrđivanje rezultata glasanja obuhvata podatke o broju:

- uručenih glasačkih listića;

- upotrebljenih glasačkih listića;

- neupotrebljenih glasačkih listića;

- nevažećih glasačkih listića;

- važećih glasačkih listića;

- glasova "za" i glasova "protiv", odnosno, ako se prilikom izbora ili imenovanja glasa o više kandidata za istu funkciju, glasova koje su dobili pojedini kandidati.

Utvrđivanje rezultata glasanja obuhvata i konstataciju da je predlog izglasan, ili da nije izglasan propisanom većinom, odnosno, kad se u izboru i imenovanju glasa o dva ili više kandidata za istu funkciju, koji kandidat je izabran, odnosno imenovan.

Član 132.

Nevažećim glasačkim listićem, ukoliko zakonom nije drugačije uređeno, smatra se nepopunjeni glasački listić i glasački listić iz koga se ne može sa sigurnošću utvrditi za koji je predlog narodni poslanik glasao.

Prilikom glasanja o izboru i imenovanju, nevažećim glasačkim listićem smatra se glasački listić na kome je zaokružen veći broj kandidata od broja koji se bira, odnosno imenuje.

Član 133.

O utvrđivanju rezultata glasanja sastavlja se zapisnik koji potpisuju svi članovi komisije za glasanje.

Predsednik Narodne skupštine objavljuje rezultat glasanja na sednici Narodne skupštine.

VIII POSTUPAK ZA DONOŠENjE ZAKONA I DRUGIH AKATA NARODNE SKUPŠTINE

1. Akti koje donosi Narodna skupština

Član 134.

Narodna skupština donosi: zakon, budžet, plan razvoja, prostorni plan, završni račun, poslovnik, deklaraciju, rezoluciju, preporuku, odluku, zaključak i autentično tumačenje akta koji donosi.

2. Predlaganje zakona

Član 135.

Pravo predlaganja zakona, drugih propisa i opštih akta imaju Vlada, svaki narodni poslanik, skupština autonomne pokrajine ili najmanje 15.000 birača.

Član 136.

Ovlašćeni predlagač zakona podnosi predlog zakona u obliku u kome se zakon donosi, sa obrazloženjem.

Obrazloženje mora da sadrži:

- ustavni osnov,

- razloge za donošenje zakona,

- objašnjenje osnovnih pravnih instituta i pojedinačnih rešenja,

- procenu iznosa finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje zakona,

- opšti interes zbog koga se predlaže povratno dejstvo, ako predlog zakona sadrži odredbe za koje se predviđa povratno dejstvo,

- pregled odredaba zakona koje se menjaju, odnosno dopunjuju, ako se predlaže zakon o izmenama, odnosno dopunama.

Predlagač zakona, po pravilu, navodi u obrazloženju zakona i osnov u zakonodavstvu Evropske unije i opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava.

Ako je predlagač zakona grupa narodnih poslanika, uz predlog mora biti naznačen jedan predstavnik predlagača. Ako to nije učinjeno, smatra se da je predstavnik predlagača prvi potpisani narodni poslanik.

Član 137.

Predlog zakona koji je upućen Narodnoj skupštini predsednik Narodne skupštine, odmah po prijemu, dostavlja narodnim poslanicima, nadležnim odborima i Vladi, ako ona nije predlagač.

Ako predlog zakona nije pripremljen u skladu sa ovim poslovnikom, predsednik Narodne skupštine zatražiće od predlagača da predlog zakona uskladi sa odredbama ovog poslovnika, pri čemu će precizno navesti u čemu se sastoji ta neusklađenost.

Predlagač zakona može u roku od 15 dana da podnese predlog zakona usklađen sa odredbama ovog poslovnika ili da, u slučaju neslaganja sa mišljenjem predsednika Narodne skupštine, zatraži, pisanim putem, da se Narodna skupština o tom pitanju izjasni. Narodna skupština dužna je da se o tom pitanju izjasni na prvoj narednoj sednici, pre prelaska na dnevni red, bez pretresa. Pre odlučivanja, predlagač zakona ima pravo da obrazloži svoj stav u vremenu ne dužem od pet minuta.

Ako predlagač zakona ne postupi u skladu sa odredbama stava 3. ovog člana, predlog zakona smatra se povučenim.

Član 138.

Predlog zakona, pripremljen u skladu sa odredbama ovog poslovnika, može se uvrstiti u dnevni red sednice Narodne skupštine u roku ne kraćem od 15 dana i ne dužem od 60 dana, od dana njegovog podnošenja.

U izuzetnim slučajevima, rok od 60 dana može biti prekoračen, ali ne duže od 30 dana, a predsednik Narodne skupštine obavestiće narodne poslanike o razlozima prekoračenja roka.

Rokovi iz stava 1. ovog člana miruju kad Narodna skupština nije u redovnom zasedanju.

Član 139.

Predlog zakona, pre razmatranja u Narodnoj skupštini, razmatraju nadležni odbori i Vlada, ako nije predlagač zakona.

Nadležni odbori i Vlada, ako nije predlagač zakona, u svojim izveštajima, odnosno mišljenju, mogu predložiti Narodnoj skupštini da prihvati ili ne prihvati predlog zakona u načelu.

Ukoliko nadležni odbori i Vlada predlože prihvatanje zakona u načelu, dužni su da navedu da li zakon prihvataju u celini ili sa izmenama koje predlažu u formi amandmana.

Narodnoj skupštini nadležni odbori i Vlada dostavljaju izveštaje, odnosno mišljenje, po pravilu u roku ne kraćem od pet dana, pre dana početka sednice Narodne skupštine, na kojoj se predlog zakona razmatra.

Ukoliko nadležni odbori ne dostave izveštaje, odnosno Vlada mišljenje o predlogu zakona, predlog zakona će se razmatrati i bez tih izveštaja odnosno mišljenja.

Član 140.

O predlogu zakona najpre se vodi načelni pretres.

Narodna skupština može odlučiti da obavi zajednički načelni pretres o više predloga zakona koji su na dnevnom redu iste sednice, a međusobno su uslovljeni ili su rešenja u njima međusobno povezana, s tim što se odlučivanje o svakom predlogu obavlja posebno.

Po završenom načelnom pretresu, Narodna skupština prelazi na načelni pretres o predlogu zakona, odnosno jedinstveni pretres o predlogu drugog akta, iz ostalih tačaka dnevnog reda, a zatim prelazi na pretres u pojedinostima. Izuzetno, kada se radi o predlogu zakona o budžetu Republike Srbije, po završenom načelnom pretresu Narodna skupština prelazi na pretres u pojedinostima.

Od završenog načelnog pretresa do otvaranja pretresa predloga zakona u pojedinostima mora da prođe najmanje 24 časa.

U vremenu između završenog načelnog pretresa i otvaranja pretresa predloga zakona u pojedinostima, nadležni odbori mogu da podnesu amandmane na predlog zakona.

Član 141.

Pretres u pojedinostima obavlja se po članovima na koje su podneti amandmani i o amandmanima kojima se predlaže unošenje novih odredaba, pri čemu ukupno vreme pretresa za svaku poslaničku grupu po svakom amandmanu iznosi najviše 15 minuta.

Narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa međusobnim dogovorom određuju najviše tri učesnika u raspravi po svakom amandmanu koji imaju pravo da govore svako po jednom do tri minuta. Ukoliko se ne postigne međusobni dogovor, pravo da govore po jednom do tri minuta imaju tri narodna poslanika koji se prvi prijave za reč.

Član 142.

Kada se završi pretres predloga zakona u pojedinostima, pravo na završnu reč ima predlagač, odnosno ovlašćeni predstavnik predlagača.

Član 143.

Predlagač zakona ima pravo da povuče predlog zakona iz procedure sve do završetka pretresa predloga zakona na sednici Narodne skupštine.

Narodna skupština, na obrazloženi predlog predlagača, može da odluči da povuče određenu tačku iz dnevnog reda sednice koja je u toku, sve do početka pretresa te tačke na sednici Narodne skupštine, pod uslovom da sednici prisustvuje najmanje 126 narodnih poslanika.

Član 144.

Narodna skupština odlučuje o predlozima zakona, plana razvoja, prostornog plana, budžeta, završnog računa, Poslovnika, deklaracija, rezolucija, preporuka, odluka, zaključaka i autentičnih tumačenja akata koje donosi Narodna skupština u načelu, pojedinostima i celini u Danu za glasanje.

Ako je predloženi akt prihvaćen u načelu, Narodna skupština odlučuje o amandmanima.

Kada predlog zakona sadrži odredbe za koje se predviđa povratno dejstvo, prilikom glasanja o tim odredbama, Narodna skupština će posebno odlučiti da li za to dejstvo postoji opšti interes.

Ako Narodna skupština usvoji više amandmana, može zastati sa usvajanjem predloga zakona u celini i zatražiti od Zakonodavnog odbora da, u saradnji sa predlagačem zakona, izvrši pravno-tehničku redakciju teksta predloga zakona, odnosno zatražiti od nadležnog odbora da usaglasi usvojene amandmane međusobno i sa tekstom predloga zakona.

U slučaju iz stava 4. ovog člana, narodnim poslanicima dostavljaju se izveštaji nadležnog i Zakonodavnog odbora o nastaloj nesaglasnosti i podnosi amandman kojim se te nesaglasnosti otklanjaju.

Nakon odlučivanja o amandmanima, Narodna skupština pristupa glasanju o predlogu zakona u celini.

3.Amandman

Član 145.

Predlog za izmenu i dopunu predloga zakona - amandman podnosi se predsedniku Narodne skupštine u pisanom obliku, sa obrazloženjem, počev od dana dostavljanja predloga zakona, a najkasnije pet dana pre dana određenog za održavanje sednice za koju je predloženo razmatranje tog predloga zakona, osim ako se sednica Narodne skupštine zakaže u roku kraćem od roka predviđenog Poslovnikom, kada je rok za podnošenje amandmana do početka prve načelne rasprave na sednici Narodne skupštine.

Podnosilac amandmana ne može da, sam ili zajedno sa drugim narodnim poslanicima, podnese više amandmana na isti član predloga zakona.

Član 146.

Podnete amandmane predsednik Narodne skupštine upućuje predlagaču zakona, narodnim poslanicima, nadležnim odborima i Vladi.

Zakonodavni odbor će neblagovremene, nepotpune i amandmane sa uvredljivom sadržinom odbaciti, o čemu će Narodnoj skupštini podneti izveštaj.

Odbačeni amandmani ne mogu biti predmet rasprave i o njima se ne glasa.

Član 147.

Predlagač zakona, nadležni odbori i Vlada, dužni su da, pre sednice Narodne skupštine, razmotre amandmane koji su podneti na predlog zakona i da Narodnu skupštinu obaveste za koje amandmane predlažu da ih Narodna skupština prihvati, a za koje da ih odbije.

Član 148.

U toku glasanja u pojedinostima, amandmane u pisanom obliku mogu da podnose predlagač zakona, nadležni odbori, odnosno Vlada, samo ako je potreba za amandmanom nastala usled prethodnog prihvatanja nekog drugog amandmana.

Član 149.

Narodna skupština u Danima za glasanje, nakon usvajanja predloga zakona u načelu, odlučuje o podnetim amandmanima po redosledu članova predloga zakona.

Ako je podneto više amandmana na isti član predloga zakona, prvo se odlučuje o amandmanu kojim se predlaže brisanje odredbe toga člana, a zatim o amandmanu kojim se predlaže izmena celog člana.

Amandmani koje je podneo predlagač zakona, a koje su prihvatili nadležni odbori i Vlada, kao i amandmani koje su prihvatili predlagač zakona, nadležni odbori i Vlada, postaju sastavni deo predloga zakona i o njima Narodna skupština posebno ne odlučuje.

Narodna skupština posebno odlučuje o svakom amandmanu koji predlagač zakona, nadležni odbor ili Vlada nisu prihvatili.

4. Donošenje budžeta

Član 150.

Budžet Republike za narednu godinu donosi se najkasnije do kraja drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine.

Predlog zakona o budžetu Republike (u daljem tekstu: predlog budžeta), sa obrazloženjem, podnosi Vlada.

Obrazloženje predloga budžeta sadrži:

- ustavni osnov za donošenje budžeta;

- obrazloženje predloga potrebnih sredstava po korisnicima budžeta (rashodi);

- obrazloženje strukture prihoda republičkog budžeta.

Član 151.

Pre pretresa na sednici Narodne skupštine, predlog budžeta razmatraju odbori Narodne skupštine i svoje izveštaje, sa obrazloženim predlozima, dostavljaju Odboru za finansije.

Odbor za finansije razmatra predlog budžeta i izveštaje pojedinih odbora i o tome dostavlja izveštaj Narodnoj skupštini.

Član 152.

Predlog budžeta pretresa se na sednici Narodne skupštine, u načelu i u pojedinostima.

Glasanje o predlogu budžeta u načelu, pojedinostima i u celini obavlja se u Danima za glasanje.

Predsednik Narodne skupštine može da odredi Dane za glasanje o predlogu budžeta u toku sednice ne čekajući da se završi rasprava u načelu i pojedinostima po ostalim tačkama dnevnog reda.

Član 153.

Izmene i dopune budžeta Republike u toku godine vrše se prema odredbama ovog poslovnika kojima je uređen postupak za donošenje budžeta.

Član 154.

Ukoliko odredbama ovog odeljka nije drugačije određeno, u pogledu postupka za donošenje budžeta, shodno se primenjuju odredbe ovog poslovnika o postupku za donošenje zakona.

5. Donošenje plana razvoja i prostornog plana

Član 155.

Predlog plana razvoja podnosi Vlada, sa obrazloženjem i potrebnom dokumentacijom.

Pre pretresa na sednici Narodne skupštine, predlog plana razvoja razmatraju odbori Narodne skupštine i svoje izveštaje, sa obrazloženim predlozima, dostavljaju Odboru za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom.

Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom razmatra predlog plana razvoja i izveštaje pojedinih odbora i o tome dostavlja izveštaj Narodnoj skupštini.

Član 156.

Predlog prostornog plana podnosi Vlada, sa obrazloženjem i potrebnom dokumentacijom.

Pre pretresa na sednici Narodne skupštine, predlog prostornog plana razmatraju odbori Narodne skupštine i svoje izveštaje, sa obrazloženim predlozima, dostavljaju Odboru za urbanizam i građevinarstvo.

Odbor za urbanizam i građevinarstvo razmatra predlog prostornog plana i izveštaje pojedinih odbora i o tome dostavlja izveštaj Narodnoj skupštini.

Član 157.

Ukoliko odredbama ovog odeljka nije drugačije određeno, u pogledu postupka za donošenje plana shodno se primenjuju odredbe ovog poslovnika o postupku za donošenje zakona.

6. Donošenje autentičnog tumačenja zakona

Član 158.

Predlog za donošenje autentičnog tumačenja zakona može da podnese ovlašćeni predlagač zakona.

Ako Zakonodavni odbor oceni da je predlog opravdan, sačinj