SKUPŠTINSKE AKTIVNOSTI

30.6.2009. | AKTIVNOSTI ODBORA
DESETA SEDNICA ODBORA ZA SMANJENJE SIROMAŠTVA

Odbor za smanjenje siromaštva održao je Desetu sednicu 30. juna u formi javnog slušanja o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o izbeglicama i ljudskim pravima izbeglica i interno raseljenih lica.

Otvarjući javnu debatu Snežana Stojanović Plavšić, predsednik Odbora za smanjenje siromaštva je upozorila da u uslovima ekonomske krize postoji bojazan od udvostručenja broja siromašnih građana, a da će izbegla lica biti jedna od najugroženijih grupacija. Zbog toga će rešavanje  pitanja izbeglih i raseljenih lica biti jedan od najvećih izazvova vlasti u Srbiji, dodala je Stojanović Plavšić.

ČETRNAESTA SEDNICA ODBORA ZA POLJOPRIVREDU

Odbor za poljoprivredu je, na sednici održanoj 30. juna, razmatrao Informacije Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede o zasejanim površinama žitarica i industrijskog bilja u prolećnoj setvi Informacije Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede o pripremama za žetvu i ceni kretanja pšenice i drugih žitarica roda 2009. godine.

ČETRDESETŠESTA SEDNICA ADMINISTRATIVNOG ODBORA

Na sednici od 24. juna članovi Administrativnog odbora razmatrali su zahtev sekretara Narodne skupštine za davanje mišljenja o primeni odredaba Zakona o privremenom smanjenju plata, naknada i drugih primanja u državnoj administraciji i javnom sektoru i zahteve Državne revizorske institucije za utvrđivanje plate, prava na naknadu troškova smeštaja i prava na mesečnu naknadu troškova za odvojeni život od porodice za Danku Aksentijević, člana Saveta Državne revizorske institucije.

Nakon kraće rasprave o zahtevu sekretara Narodne skupštine, u kome se traži mišljenje Administrativnog odbora o primeni odredaba Zakona o privremenom smanjenju plata, naknada i drugih primanja u državnoj administraciji i javnom sektoru, članovi Administrativog odbora doneli su većinom glasova..

DVANAESTA SEDNICA ODBORA ZA RAVNOPRAVNOST POLOVA

Članovi Odbora za ravnopravnost polova su, na sednici održanoj 18. juna, razmatrali tekst Predloga deklaracije o eliminaciji svih oblika nasilja nad ženama i decom i odgovor na predstavku Lade Protić, predsednika SOS telefona za žene i decu žrtve nasilja – Beograd.

DVANAESTA SEDNICA ODBORA ZA OMLADINU I SPORT

Na sednici od 18. juna, članovi Odbora za omladinu i sport upoznali su se sa organizacijom Univarzijade 2009, koja se održava u Beogradu od 1. do 12. jula 2009. godine.

TRIDESETA SEDNICA ODBORA ZA FINANSIJE

Odbor za finansije je na sednici od 17. juna razmatrao u pojedinostima predloge zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju, o kontroli državne pomoći i o izmenama i dopunama Zakona o investicionim fondovima.

Na Predlog zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju narodni poslanici podneli su ukupno 240 amandmana, a Vlada Republike Srbije i Odbor za finansije su prihvatili 4 amandmana.

Na Predlog zakona o kontroli državne pomoći ukupno je podneto 129 amandmana. Odbor za finansije i Vlada Republike Srbije prihvatili su ukupno 22 amandmana, 9 amandmana Vlade Republike Srbije i 13 amandmana narodnih poslanika...

DESETA SEDNICA ODBORA ZA SAOBRAĆAJ I VEZE

Na sednici održanoj 17. juna, Odbor za saobraćaj i veze razmatrao je Predlog zakona o elektronskom dokumentu u načelu i Izveštaj o radu Republičke agencije za telekomunikacije (RATEL) u proteklom periodu i plan aktivnosti RATEL-a za naredni period.

Sednici je predsedavao predsednik Odbora Velimir Ilić,         a sednici su prisustvovali Nebojša Vasiljević, pomoćnik ministra za telekomunikacije i informaciono društvo i Milan Janković, izvršni direktor RATEL-a.

Pomoćnik ministra za telekomunikacije i informaciono društvo ukratko je predstavio Predlog zakona o elektronskom dokumentu istakavši značaj odredbi o čuvanju i zaštiti elektronskog dokumenta i važnost odredaba o vremenskom žigu, koji predstavlja potvrdu da je elektronski dokument postojao u određenom vremenskom periodu...

JEDANAESTA SEDNICA ODBORA ZA INOSTRANE POSLOVE

Na Jedanaestoj sednici Odbora za inostrane poslove, koja je počela  28. maja i nastavljena 11. i 16. juna, razmotreno je više tačaka dnevnog reda iz delokruga Odbora.

Članovi Odbora su, zbog nedostatka kvoruma, održali sastanak 28.maja, i tom prilikom razmenili mišljenja o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o spoljnim poslovima, a zatim obavili razgovor sa novoimenovanim ambasadorima Republike Srbije u Kraljevini Holandiji Čedomirom Radojkovićem, u SR Nemačkoj Ivom Viskovićem i u Sirijskoj Arapskoj Republici Jovanom Vujasinovićem, pre njihovog odlaska na diplomatsku dužnost.

Novoimenovani ambasadori su, obraćajući se članovima Odbora istakli osnovne smernice i neposredne zadatke naših ambasada u ovim državama i odgovorili na više postavljenih pitanja...

TREĆA SEDNICA ODBORA ZA RAZVOJ I EKONOMSKE ODNOSE SA INOSTRANSTVOM

Na sednici održanoj 11. juna, Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom podneo je, u skladu sa članom 142. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, amandman na član 24. Predloga zakona o regionalnom  razvoju.

Sednici je predsedavao predsednik Odbora Miloš Jevtić.

ŠESTA SEDNICA ODBORA ZA LOKALNU SAMOUPRAVU

Odbor za lokalnu samoupravu je, u skladu sa članom 77. Poslovnika Narodne skupštine, održao sednicu 10. juna na kojoj su prisutni članovi Odbora razgovarali o  Predlogu zakona o komunalnoj policiji.

U  razmeni mišljenja,  u kojoj su učestvovali predstavnici Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu i Stalne konferencije gradova i opština, ocenjeno je da je predloženi zakon jedan od najvažnijih u primeni Zakona o lokalnoj samoupravi i da će formiranje komunalne policije u gradovima doprineti uvođenju komunalnog reda i efikasnijem izvršenju nadležnosti grada...

ŠESNAESTA SEDNICA ODBORA ZA ZDRAVLJE I PORODICU

Odbor za zdravlje i porodicu održao je 10. juna 2009. godine Šesnaestu sednicu. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Paja Momčilov, a sednici su prisustvovali Ivana Mišić pomoćnik ministra zdravlja,

Snežana Drašković direktor Instituta za transfuziju krvi Srbije i predstavnici Saveza dobrovoljnih davalaca krvi, Humanitarnog udruženja dobrovoljnih davalaca krvi i Kluba ''Zdravlje''.

Članovi Odbora su sa ovlašćenim predstavnicima razmenili mišljenja o Nacrtu zakona o transfuziji.

OSMO VANREDNO ZASEDANJE NARODNE SKUPŠTINE REPUBLIKE SRBIJE U 2009. GODINI

Osmo vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u 2009. godini, koje je predsednica Narodne skupštine Republike Srbije prof. dr Slavica Đukić-Dejanović sazvala na zahtev Vlade Republike Srbije, počelo je u utorak, 9. juna 2009. godine, u 11,10 časova.

U Zahtevu za održavanje sednice određen je sledeći dnevni red:

   1.  Predlog zakona o regionalnom razvoju, koji je podnela Vlada,

   2.  Predlog zakona o zaštiti konkurencije, koji je podnela Vlada,

   3.  Predlog zakona o kontroli državne pomoći, koji je podnela Vlada,

   4.  Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o investicionim     
        fondovima, koji je podnela Vlada,

   5.  Predlog zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju, koji je podnela Vlada,

   6.  Predlog zakona o udruženjima, koji je podnela Vlada,

   7.  Predlog zakona o komunalnoj policiji, koji je podnela Vlada i

   8.  Predlog zakona o elektronskom dokumentu koji je podnela Vlada...

SEDMO VANREDNO ZASEDANJE NARODNE SKUPŠTINE REPUBLIKE SRBIJE U 2009. GODINI

Sedmo vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u 2009. godini

Sedmo vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u 2009. godini, koje je predsednica Narodne skupštine Republike Srbije prof. dr Slavica Đukić-Dejanović sazvala, na zahtev Vlade Republike Srbije, počelo je u sredu, 3. juna 2009. godine, u 15,30 časova.

U Zahtevu za održavanje sednice određen je sledeći dnevni red:

1.        Predlog odluke o učešću profesionalnih pripadnika sanitetske službe Ministarstva odbrane i Vojske Srbije u sastavu norveškog kontigenta u Mirovnoj misiji Ujedinjenih nacija u Republici Čad i Centralnoafričkoj Republici (MINURCAT)...

DAN ZA ODGOVARANJE NA POSLANIČKA PITANJA U VEZI SA AKTUELNOM TEMOM

Predsednica Narodne skupštine prof. dr Slavica Đukić-Dejanović je, u skladu sa članom 204. Poslovnika, odredila 2. jun 2009. godine, sa početkom u 12,00 časova, kao Dan za odgovaranje na poslanička pitanja u vezi sa aktuelnim temama:  “Upućivanje i učešće profesionalnih pripadnika Vojske Srbije, osoblja civilne zaštite i zaposlenih u organima  uprave Vlade Republike Srbije  u mirovne operacije i drugim aktivnostima u inostranstvu”, koju je predložila Poslanička grupa Srpske radikalne stranke i “Utvrđivanje odgovornosti potpredsednika Vlade Božidara Đelića i ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića kao najodgovornijih državnih funkcionera za zaustavljanje evropskih integracija i procesa ukidanja viza'', ''Razlozi blokade procesa evropskih integracija i ocena planiranih poteza državnih organa '' i ''Preduzimanje konkretnih i brzih mera državne politike za deblokadu procesa evropskih integracija i ukidanja viza za građane Republike Srbije”, koje je predložila Poslanička grupa Liberalno demokratske partije...

ŠESTO VANREDNO ZASEDANJE NARODNE SKUPŠTINE REPUBLIKE SRBIJE U 2009.GODINI

Predsednica Narodne skupštine prof. dr Slavica Đukić-Dejanović sazvala je, na zahtev 127 narodnih poslanika, Šesto vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u 2009. godini, za ponedeljak, 1. jun 2009. godine, sa početkom u 10 časova.

U Zahtevu za održavanje sednice određen je sledeći dnevni red:

   1.  Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist  “Societe
        Generale”, Pariz, Francuska, po zaduženju Javnog preduzeća “Putevi
        Srbije”,

   2.  Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Unicredit Bank
        Srbija a.d. Beograd, po zaduženju Javnog preduzeća “Putevi Srbije” i

   3.  Predlog zakona o izmenama Zakona o porezu na dohodak građana...

POSLANIČKA PITANJA

Narodni poslanici su, 28. maja u 16 časova, u skladu sa članom 200. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, prekinuli rad po dnevnom redu Šeste sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2009. godini i postavili više poslaničkih pitanja Vladi Republike Srbije.

Sednici su u ovom delu prisustvovali predsednik Vlade Republike Srbije Mirko Cvetković, potpredsednik Vlade Jovan Krkobabić, ministarka finansija Diana Dragutinović, ministar za dijasporu Srđan Srećković, ministar trgovine i usluga Slobodan Milosavljević, ministar prosvete Žarko Obradović, ministarka pravde Snežana Malović, ministar za ljudska i manjinska prava Svetozar Čiplić, ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić, ministarka za telekomunikacije i informaciono društvo Jasna Matić,  ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović, ministar rudarstva i energetike Petar Škundrić i ministar bez portfelja Sulejman Ugljanin...

INFORMACIJE

ODRŽAN SKUP O ULOZI NARODNE SKUPŠTINE U BORBI PROTIV SIROMAŠTVA

U organizaciji Beogradskog  fonda za političku izuzetnost i Programa UN za razvoj (UNDP), 2. jula   u Domu Narodne skupštine održan je  skup na temu: “Uloga Narodne skupštine u borbi protiv siromaštva u Srbiji“.

Skup je organizovan povodom završetka projekta  „Jačanje kapaciteta skupštinskih odbora za smanjenje siromaštva“ koji je, u protekle tri godine,  u saradnji sa sedam skupštinskih odbora, relizovao Beogradski fond za političku izuzetnost i UNDP, uz finansijsku podršku Evropske komisije.

U uvodnoj reči, predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonja Liht istakla je da je cilj ovog projekta razvoj ljudskih resursa i jačanje nadležnih skupštinskih odbora za sprovođenje Strategije za smanjenje siromaštva u Srbiji.  U realizaciji projekta  učestvovalo je 60 narodnih poslanika, iz tri skupštinska saziva. Među njima su bili članovi odbora za:  smanjenje siromaštva, rad, boračka i socijalna pitanja, prosvetu, ravnopopravnost polova,  lokalnu samoupravu, zdravlje i porodicu i poljoprivredu.

Učesnike skupa pozdravila je i  zamenica stalnog predstavnika Programa UN za razvoj u Srbiji Rini Reza, koja je ukazala na značaj daljeg jačanja kapaciteta Narodne skupštine  radi stvaranja jake i moderne demokratske države.

Predsednica Odbora za smanjenje siromaštva Snežana Stojanović-Plavšić je ukazala na potrebu veće podrške izvršne vlasti Parlamentu i njihovog većeg angažovanja na primeni zakona koje donosi Narodna skupština.  

Ministar rada i socijalne politike   Rasim Ljajić je rekao da je u Srbiji, zbog ekonomske kize i loše sprovedenih privatizacija u prethodnom periodu, u porastu broj siromašnih građana, tako da  je  u prvom kvartalu ove godine zabeleženo još 60 000 novih osoba koji žive ispod granice siromaštva. Najugroženije kategorije stanovništva su nezaposleni, deca, stariji od 65 godina, osobe sa invaliditetom, Romi, izbeglice i interno raseljena lica, žene, ruralna staračka i višečlana domaćinstva.

Ministar Ljajić je takođe rekao da se ne sme stati sa reformama sistema socijalne zaštite, kao i da će naredni korak u tom pravcu predstavljati donošenje novog zakona o socijalnog zaštiti do kraja ove godine, uz postizanje najšireg konsenzusa prilikom njegovog usvajanja.

Učesnici u ovom projektu, narodni poslanici Milica Vojić-Marković, Milan Stanimirović i Munir Poturak predstavili su   zaključke i preporuke  za buduće delovanje Narodne skupštine u borbi protiv siromaštva u Srbiji.

U nastavku rada,  učesnici skupa razgovarali su o strateškim pravcima razvoja Srbije i smernicama za saradnju izvršne i zakonodavne vlasti. Narodni poslanici, predstavnici drugih ministarstava u Vladi Srbije, kao i  domaćih i stranih nevladinih organizacija i fondacija,  razmenili   su tom prilikom  iskustva do kojih su došli tokom održanih devet seminara i više studijskih poseta pojedinim opštinama u Srbiji i  inostranstvu.

Na kraju su učesnicima skupa dodeljene diplome za izuzetno angažovanje u realizaciji ovog programa.

STALNA DELEGACIJA NARODNE SKUPŠTINE NA 18. GODIŠNJEM ZASEDANJU PARLAMENTARNE SKUPŠTINE OEBS

U  glavnom gradu Litvanije, Viljnusu,  u ponedeljak,  28. juna , počelo je 18. Godišnje zasedanje Parlamentarne skupštine OEBS-a  koje će  trajati do  3. jula.

 Glavna tema zasedanja je „OEBS: U susret novim bezbednosnim izazovima“. O ovoj temi i drugim aktuelnim temama iz domena bezbednosti će se raspravljati na plenarnom zasedanju, ali i na političkom, ekonomskom i odboru za ljudska prava i demokratiju.

U svojstvu predsedavajućeg OEBS-a, na plenarnom zasedanju je učestvovala i Dora Bakojani, ministarka spoljnih poslova Grčke, koja je tom prilikom informisala članove PS OEBS o rezultatima neformalnog ministarskog sastanka OEBS-a nedavno održanog na Krfu. Tom prilikom, ukazala je da će se zemlje OEBS-a zajedno suočiti sa novim bezbednosnim izazovima i raditi na pitanjima energetske sigurnosti, kao  i na zaštiti ljudskih prava u novim uslovima.

Na zasedanju učestvuje preko 250 poslanika iz 50 zemalja. Našu delegaciju na ovom skupu predvodi Suzana Grubješić, šef stalne delegacije Narodne skupštine Republike Srbije pri Parlamentarnoj skupštini OEBS, a pored nje učestvuju i članovi stalne delegacije Gordana Čomić, Meho Omerović i Gordana Pop-Lazić.

Možete preuzeti obraćanje Dore Bakojani, izveštaje i informacije, kao i direktan prenos rada zasedanja ili na www.oscepa.org.

DELEGACIJA NARODNE SKUPŠTINE RAZGOVARALA SA DELEGACIJOM TUŽILAŠTVA MAĐARSKE

Delegacija  Narodne skupštine, koju su činili potpredsednica Narodne skupštine Judita Popović i predsednici Administrativnog odbora i Odbora za pravosuđe i upravu Nenad Konstantinović i Boško Ristić razgovarala je u Domu Narodne skupštine sa Delegacijom tužilaštva Mađarske, koju  je predvodio državni tužilac Republike Mađarske dr Tamaš Kovač (Tamas Kovacs). U delegaciji mađarskog tužilaštva, koja boravi u Srbiji na  poziv vršioca dužnosti republičkog javnog tužioca Srbije Slobodana Radovanovića,  pored državnog tužioca Kovača bili su dr Lorenci Đorđi (Lorinczy Gyorgy), okružni javni tužilac u Čongradu i dr Hajdi Magdolna (Hajdu Magdolna),  zamenik državnog tužioca.

Potpredsednica Popović upoznala je goste sa intenzivnom zakonodavnom aktivnošću Narodne skupštine u pravosudnoj oblasti i ukazala na potrebu usklađivanja pozitivnih zakona sa evropskim zakonodavstvom, istakavši da to treba uraditi poštujući najviše pravne standarde u oblasti ljudskih prava, uz trajno uspostavljanje vladavine prava. 

Predsednici odbora  su ukazali na potrebu dalje reforme  sudstva i  kaznene politike  kako bi pravosudni sistem funkcionisao  na principima  koji će nas uvesti u red zemalja  u kojima se dosledno poštuju zakoni, ali i  prava i interes svakog  građanina ove zemlje.  Po oceni narodnih poslanika, ovom procesu će prethoditi usvajanje seta pravosudnih zakona na kojima se intenzivno radi i njihova implementacija u sklopu celovitih evropskih integracija.

Mađarski državni tužilac  Kovač je  izrazio zadovoljstvo susretom  i ukazao na važnost razmene iskustava i uspostavljanja konkretne saradnje dve zemlje u pravosudnoj  oblasti.

Sagovornici su se složili da će ova poseta predstavljati osnovu za dalju saradnju pravosudnih institucija na pitanjima od zajedničkog interesa za obe zemlje, naročito u oblasti borbe protiv svih oblika kriminala.

SVEČANA SEDNICA 16. GODIŠNJE GENERALNE SKUPŠTINE INERPARLAMENTARNE SKUPŠTINE PRAVOSLAVLJA

U Domu Narodne skupštine danas je svečanom sednicom otvorena 16. godišnja Generalna skupština Interparlamentarne skupštine pravoslavlja, koja se održava u Beogradu od 24. do 28. juna 2009. godine, a čiji je domaćin Narodna skupština Republike Srbije.

Prisutnim članovima delegacija, narodnim poslanicima i predstavnicima pravoslavne crkve obratio se predsednik IPSP i član državne Dume Ruske Federacije Sergej Popov, koji je naglasio da je ovaj skup prilika da se čuje glas pravoslavlja i glas svih hrišćana. Popov je najavio da će Generalna skupština razmatrati odgovor na svetsku ekonomsku krizu sa hrišćanske tačke gledišta, kao i da će razmotriti položaj pravoslavnog stanovništva na Kosovu i Metohiji, ističući da je predstojeće obeležavanje 620. godišnjice Kosovske bitke, 28. juna, prilika da se pruži podrška i ponovi pravoslavni stav prema položaju Kosova i Metohije.

U svojstvu domaćina skupa, predsednica Narodne skupštine Republike Srbije prof. dr Slavica Đukuć-Dejanović obratila se prisutnima, izrazivši uverenje da će rad ove Skupštine biti prilika za plodnu razmenu iskustava i produbljivanja saradnje parlamenata članica. Predsednica je istakla da je tragedija to što neki ljudi osećaju samo svoju potrebu za slobodom, što se najbolje vidi na Kosovu i Metohiji gde je čovek ponizio samog sebe mržnjom prema drugom i drugačijem. ''Mi smatramo da pravoslavni optimizam može biti dobra šansa za razrešenje problema, kao i istrajnost, strpljivost i nepokolebljivost srpskog naroda i svih građana Srbije. To bi trebalo da bude podsticaj i za svetsku zajednicu da pokrene nove i bolje mogućnosti, kojih naravno uvek ima i na Kosovu i Metohiji. Naša duhovnost, savremenim jezikom rečeno, neguje toleranciju, dijalog i kompromise, tako potrebne parlamentarnoj i životnoj praksi'', zaključila je Đukić-Dejanović.

U nastavku svečane sednice, episkop bački Irinej pročitao je poruku vaseljenskog patrijarha Vartolomeja i preneo je blagoslove srpskog patrijarha Pavla i njegovog zamenika mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija. U poruci patrijarha moskovskog i cele Rusije Kirila istiknuto je da su mir i stabilnost u svetu narušeni zbog odnosa prema Kosovu i Metohiji, čije stradanje postaje ozbiljna pretnja za čitavo čovečanstvo.

Na svečanom otvaranju pročitane su i poruke predsednika državne Dume Federalne skupštine Ruske Federacije Borisa Grizlova i predsednika Parlamenta Grčke Dimitrisa Sioufasa. Učesnicima skupa obratili su se i generalni sekretari IPSP Aleksej Pavlidas i Interparlamentarne skupštine saveta zajednice nezavisnih država Mihail Krotov, koji su istakli da je cilj ovog skupa da se učini razumljivim stav pravoslavlja prema pitanjima od svetskog značaja.

Radni deo zasedanja Interparlamentarne skupštine pravoslavlja, održan je 25. i 26. juna 2009. godine u Palati Srbije. Glavna tema rada ovogodišnje 16. Generalne skupštine je ''Svetska ekonomska kriza i njen uticaj na socijalnu, duhovnu i kulturnu evropsku tradiciju - uloga pravoslavlja''. Skupština je razmatarala i izazove sa kojima se suočava pravoslavno stanovništvo na Kosovu i Metohiji, o čemu je usvojena  REZOLUCIJA.

ODRŽANA DVODNEVNA JAVNA RASPRAVA U OKVIRU PRIPREME IZRADE ZAKONA O NARODNOJ SKUPŠTINI I NOVOG POSLOVNIKA

U Domu Narodne skupštine organizovana je 18. i 19. juna 2009. godine javna rasprava o temama od značaja za izradu Predloga zakona o Narodnoj skupštini i Predloga poslovnika Narodne skupštine.

Ovaj skup podržale su međunarodne organizacije: Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), Fond Ujedinjenih nacija za decu (UNICEF), Organizacija uza evropsku bezbednost i saradnju (OSCE), Savet Evrope (SE), Agencija SAD za međunarodni razvoj (USAID) - Program podele vlasti u Srbiji (EWMI - SUNY) i Nacionalni demokratski institut (NDI).

Na početku skupa učesnicima se obratila  predsednica Narodne skupštine prof. dr Slavica Đukić-Dejanović. Naglasila je da rad na ovom zakonu smatra posebno važnim i suštinski reformskim  i da javna rasprava, koja je organizovana tim povodom, predstavlja korak dalje u razvoju zakonodavne aktivnosti i parlamentarne demokratije.

“Da bi bila demokratska institucija, Skupština mora da obezbedi adekvatnu predstavljenost, da bude efikasna i da polaže račune za svoj rad, a organizovanje ove rasprave ima za cilj da pruži mogućnost ekspertima, javnosti, medijima da iznesu svoje stavove o tome kako vide parlament i da predlože u kom pravcu treba izvršiti reforme”, rekla je predsednica Narodne skupštine.

Ona je navela da posebna pažnja tokom rasprave treba da bude posvećena organizaciji skupštine i nadležnostima skupštinskih tela i predložila da se razmisli o uvođenju novih radnih tela, poput komisija.

Prema rečima Slavice Đukić-Dejanović, u unapređenju parlamentarne demokratije Skupština mora da nađe efikasnije i kvalitetnije načine saradnje sa javnošću, treba da radi na stvaranju poverenja i integriteta poslanika, da modernizuje zakonodavni postupak, efikasnije kontroliše izvršnu vlast i sprovođenje zakona, kao i da predstavničku funkciju obavlja reprezentativno.

Učesnike je podravio sekretar Narodne skupštine Veljko Odalović, koji je istakao da je ova rasprava uvod u izradu kvalitetnijeg zakonskog rešenja.

“Ne želimo da se stekne utisak da donosimo zakon zarad službi i poslanika, već zbog institucije koja to zaslužuje. Današnja rasprava odvija se u cilju davanja smernica i uputstava kako da dođemo do što boljeg zakonskog rešenja”, rekao je Odalović i dodao da bi rasprava trebalo da bude “vodilja da s jeseni, a i ranije donesemo zakon”.

Među učesnicima javne rasprave bili su i nekadašnji predsednici parlamenta Dragan Tomić i Slobodan Unković, narodni poslanici, predstavnici stranaka i nevladinih organizacija, profesori Fakulteta političkih nauka i Pravnog fakulteta u Beogradu, predstavnici međunarodnih organizacija i medija, kao i predstavnici parlamenata Bosne i Hrcegovine i Slovačke.

Prvog dana rada na skupu se raspravljalo o ustavno-pravnom položaju Narodne skupštine, ulozi medija u razvoju parlamentarne prakse, značaju parlamentarne kontrole izvršne vlasti i o finansijsko-imovinskim aspektima autonomije Narodne skupštine.

U toku prepodnevnog dela rasprave, učesnici su ukazali na značaj donošenja zakona o Skupštini u jačanju institucije parlamenta i vraćanju njegovog dostojanstva, ali i na značaj medija i nevladinog sektora u tom procesu.

Docent Fakulteta političkih nauka Slaviša Orlović je kao ključno pitanje istakao vraćanje poverenja građana u parlament, bolju saradnju parlamenta sa nezavisnim regulatornim telima i otvorenu saradnju sa civilnim društvom. Takođe je ukazao na značaj autonomije poslanika, jer se, kako je objasnio, bez toga parlamentarizam obesmišljava.

Na ulogu medija u ostvarivanju parlamentarne prakse ukazao je Dejan Milenković (FPN), koji je naveo da se javnost u radu parlamenta ne obezbeđuje samo putem medija, već i na druge načine. Pohvalio je informisanje preko skupštinskog sajta i predložio da se galerija u Velikoj sali otvori za građane zainteresovane za praćenje rada parlamenta uživo.

Predsednica Fonda za političku izuzetnost Sonja Liht podržala je ideju uvođenja parlamentarnog kanala, što bi trebalo da reguliše budući zakon o skupštini i ocenila da bi to doprinelo edukaciji građana o ulozi parlamenta u savremenom društvu.

Učesnici u raspravi istakli su značaj medija, ali i nevladinog sektora u podizanju kredibiliteta parlamenta, naveli su da nema dovoljno komunikacije građana i parlamenta i da bi skupštinski sajt trebalo da bude interaktivan. Ukazali su i na potrebu aktivnije uloge skupštinskih odbora u donošenju zakona.

U popodnevnom delu javne rasprave, učesnici su razmotrili pitanja nadležnosti i funkcija Narodne skupštine u sprovođenju parlamentarne kontrole izvršne vlasti i finansijsko-imovinske aspekte autonomije Narodne skupštine. Tokom rasprave je ocenjeno da je finansijska autonomija vrlo bitna, jer je to preduslov nezavisnosti i efikasnosti parlamenta. Parlament će efikasno kontrolisati Vladu, postizati svoje ciljeve, biti nezavisan, stabilan i efikasan tek kada bude samostalno raspolagao svojim budžetom, naglašeno je u raspravi.

Drugog dana javne rasprave razgovaralo se o položaju, pravima i obavezama narodnih poslanika. Većina učesnika se složila da budući zakon treba da propiše da narodni poslanici slobodno raspolažu svojim mandatima. Profesor Pravnog fakulteta Tanasije Marinković ukazao je na neophodnost zaštite poslanika, obezbeđenja njegovog dostojanstva i nezavisnosti, jer bez toga nema parlamentarne demokratije. Posebno se osvrnuo na pitanje mandata i imuniteta poslanika i istakao da budući zakon o skupštini mora priznati slobodne mandate poslanicima, kao i da tim zakonom treba zabraniti instituciju blanko ostavki. 

Poslednja tema o kojoj su učesnici javne rasprave razmenili mišljenja bila su pitanja  u vezi sa organizacijom rada Narodne skupštine, njenih radnih tela i Službe Narodne skupštine. O tome su govorili profesor Pravnog fakulteta Vladan Petrov i pomoćnik sekretara Narodne skupštine Mirjana Radaković.

Na kraju dvodnevne rasprave, predsednica Narodne skupštine Slavica Đukić-Dejanović je ocenila da je rasprava bila korisna i opravdana i da će pomoći prilikom utvrđivanja prioriteta koji treba da budu obuhvaćeni budućim zakonom o skupštini, kao i definisanja položaja i nadležnosti narodnih poslanika.

PREDSTAVNICI POSLANIČKIH GRUPA RAZGOVARALI SA IZVESTIOCEM POLITIČKOG KOMITETA PSSE

Predstavnici poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini Republike Srbije primili su danas, u Domu Narodne skupštine, Bjorna fon Sidova, izvestioca Političkog komiteta Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, koji boravi u dvodnevnoj poseti Beogradu.

Predstavnici poslaničkih grupa, narodni poslanici Elvira Kovač, Ivan Andrić, Miloš Aligrudić i Nikola Lazić razgovarali su sa izvestiocem fon Sidovom o pitanjima ostvarivanja i zaštite ljudskih prava na Kosovu i Metohiji, kao i problemima raseljenih lica i pitanju njihovog povratka na Kosovo i Metohiju. 

Šef Poslaničke grupe DSS-a Miloš Aligrudić istakao je da je želja većine raseljenih da se vrate na Kosovo i Metohiju, ali da je osnovni problem i dalje nedostatak sigurnosti i bezbednosti. On je dodao i da deo pritiska međunarodnih institucija treba da bude na albanskoj strani, koja treba da obezbedi sigurnost građanima. Narodni poslanik Poslaničke grupe LDP Ivan Andrić istakao je da se na Kosovo vraćaju samo stariji ljudi, jer mladi osećaju nesigurnost i nedostatak perspektive. On je dodao da je potrebno tim ljudima omogućiti izbor kroz konkretne državne programe. Narodna poslanica Poslaničke grupe manjina Elvira Kovač govorila je o ostvarivanju prva nacionalnih manjina u Srbiji, kao i nedostajućim zakonima kojima se ova oblast reguliše, posebno se osvrnuvši na zastupljenost predstavnika nacionalnih manjina u državnoj administraciji.

Izvestilac fon Sidov razgovarao je sa narodnim poslanicima i o spremnosti Srbije da pruži podršku raseljenima za povratak na Kosovo i Metohiju, ali i da pruži podršku onim raseljenim licima koja žele da ostanu u sredinama u kojima sada žive i da im omogući punu integraciju u društvo.

ČLANOVI ODBORA ZA KOSOVO I METOHIJU RAZGOVARALI SA IZVESTIOCEM POLITIČKOG KOMITETA PARLAMENTARNE SKUPŠTINE SAVETA EVROPE

Delegacija  Odbora za Kosovo i Metohiju,  koju je predvodio  predsednik Odbora Ljubomir Kragović, razgovarala je danas u Domu Narodne skupštine sa izvestiocem Političkog komiteta Parlamentarne skupštine Saveta Evrope za Kosovo i Metohiju Bjornom fon Sidovom.

 Izvestilac PS SE je rekao da je cilj njegove posete utvrđivanje činjenica u vezi sa ostvarivanjem  ljudskih prva i vladavinom prava na Kosovu i Metohiji, kako onih koji tamo žive, tako  i raseljenih lica.

Članovi Odbora upoznali su fon Sidova sa teškim položajem srpskog i drugog nealbanskog stanovništva na Kosovu i Metohiji, kome su ugroženi sloboda kretanja i  uskraćena osnovna ljudska prava. Vlada Srbije je prihvatila razmeštanje snaga EULEKS-a jer  joj je Sporazumom u šest tačaka sa  generalnim sekretarom UN garantovana zaštita srpskog i drugog nealbanskog stanovništva i neutralnost te misije.

Po oceni članova Odbora, misije UNMIK-a i EULEKS-a nisu opravdale svoj mandat, već rade na realizaciji plana M. Ahtisarija o nezavisnosti Kosova i Metohije. O tome govore činjenice da je u kosovskoj skupšini usvojeno preko 40 zakona kojima se implementira taj plan, ali i neki konkretni potezi kao što je uvođenje carina na robu iz Srbije. Oni su, takođe,  ukazali da je Kosovo i Metohija postalo  područje na kome vladaju korupcija, kriminal, šverc droge i oružja, trgovina ljudima, a te poslove kontrolišu ljudi iz vlasti.  

Članovi Odbora  su naglasili da Srbija nastoji  da se mirnim  putem i pravnim sredstvima na međunarodnom planu izbori da Kosovo i Metohija ostane u njenom sastavu. Takođe su zaključili da je neophodno veće angažovanje međunarodne zajednice u rešavanju pitanja Kosova i Metohije, ali  na dogovorenim principima. Oni su se založili za nastavak pregovora Beograda i Prištine do pronalaženja kompromisnog rešenja, prihvatljivog za obe strane.

Međutim, iznete su i ocene da Vlada i Narodna skupština ne čine dovoljno kako bi pomogli srpskom i drugom nealbanskom stanovništvu na Kosovu i Metohiji  i osigurali  mu bezbednost i osnovna prava. Zbog toga je lokalno stanovništvo izloženo pritiscima od strane predstavnika međunarodne zajednice koji su pokazali da nisu neutralni, već postupaju u korist albanske zajednice.

ODRŽANA RADIONICA NA TEMU „ENERGETSKA ZAJEDNICA I REGIONALNA BEZBEDNOST“

Odbor za industriju Narodne skupštine Republike Srbije, u saradnji sa Savetom za regionalnu saradnju i uz podršku Sekretarijata Energetske zajednice, održao je danas, u Narodnoj skupštini, radionicu na temu: „Energetska zajednica i regionalna bezbednost“.

Radionica je organizovana na osnovu Zaključaka regionalne radionice „Parlamenti – podrška harmonizovanim energetskim reformama u Jugoistočnoj Evropi“, održane u Sarajevu, u decembru 2008. godine i predstavlja prvu u nizu radionica, koje će se održati u nacionalnim parlamentima, a namenjene su narodnim poslanicima, članovima odbora nadležnih za pitanja iz oblasti energetike, predstavnicima stručnih službi članica Saveta za regionalnu saradnju iz Jugoistočne Evrope i široj stručnoj javnosti.

Uvodnim izlaganjima, učesnicima radionice obratili su se Milorad Buha, predsednik Odbora za industriju Narodne skupštine Republike Srbije, Miroslav Kukobat, šef sektora za energetiku i infrastrukturu Saveta za regionalnu saradnju i Slavčo Neikov (Slavtcho Neykov) direktor Sekretarijata Energetske zajednice.

Učesnici radionice razgovarali su o obezbeđivanju energetske sigurnosti u regionu, klimatskim promenama i nacionalnoj bezbednosti, sigurnosti isporuka energenata, tržišnim kretanjima, kao i o Ugovoru o energetskoj sigurnosti, kao zakonskom okviru za postizanje energetske efikasnosti i bezbednosti.

Nakon diskusije učesnici radionice zaključili su da su najveći izazovi razvoja energetskog sektora u regionu postizanje ekonomske cene energije, obezbeđivanje široke podrške društva reformama energetskog sektora, promocija regionalnog pristupa energetici, investiranje u energetski sektor na regionalnom nivou, uzajamna pomoć i solidarnost zemalja u regionu, kao i puna implementacija Ugovora o energetskoj sigurnosti. Učesnici radionice složili su se i da nacionalni parlamenti treba da obezbede političku stabilnost za implementaciju zakona i sprovođenje gore pomenutih procesa, kao i da daju svoj doprinos promociji regionalne saradnje.

DELEGACIJA SENATA I VEĆA POSLANIKA ČEŠKE REPUBLIKE POSETILA NARODNU SKUPŠTINU

Članovi Odbora za zaštitu životne sredine, Odbora za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom, Odbora za saobraćaj i veze i Odbora za poljoprivredu Narodne skupštine Republike Srbije sastali su se danas u Domu Narodne skupštine sa delegacijom Senata i Veća poslanika Češke Republike, koju predvodi Jan Hajda, predsednik Odbora za privredu, poljoprivredu i saobraćaj u Senatu Češke Republike.

Članovi odbora Narodne skupštine razgovarali su sa češkim senatorima i poslanicima o iskustvima Češke Republike, kao članice Evropske unije, u procesima usvajanja, implementacije i kontrole sprovođenja zakona iz obasti saobraćaja, poljoprivrede i zaštite životne sredine. Delegacija Narodne skupštine upoznala je češke kolege sa nedavno usvojenim zakonom o bezbednosti saobraćaja na putevima, setom poljoprivrednih i ekoloških zakona, kojima se sistemski uređuju oblasti saobraćaja, poljoprivrede i zaštite životne sredine i naše zakonodavstvo usklađuje sa evropskim standardima.

Članovi delegacije Senata i Veća poslanika Češke Republike izrazili su podršku Srbiji na putu ka članstvu u Evropskoj uniji, istakavši važnost razmene iskustava i češku podršku infrastrukturnim projektima u Srbiji.  

Delegacije su posebnu pažnju u razgovorima posvetile pitanjima edukacije građanstva o zaštiti životne sredine, subvencioniranja poljoprivredne proizvodnje, evidentiranja poljoprivrednog zemljišta i efektima svetske ekonomske krize na poljoprivrednu proizvodnju.

RAZGOVOR NARODNIH POSLANIKA LDP-A SA POTPREDSEDNICOM HRVATSKE VLADE

Narodni poslanici Liberalno demokratske partije Ivan Andrić, Nenad Prokić i Zoran Ostojić razgovarali su danas u Domu Narodne skupštine sa potpredsednicom Vlade Hrvatske i predsednicom Hrvatske socijalno liberalne stranke Đurđom Adlešić.

Potpredsednica Adlešić se interesovala o aktuelnoj političkoj situaciji i o radu i funkcionisanju lokalne samouprave, kao i o reformi državne uprave.

Poslanici Liberalno demokratske partije su istakli da je po njihovom mišljenju saradnja u regionu prioritetni cilj, a da je Hrvatska bitan činilac te saradnje u budućnosti. Takođe, narodni poslanici podržali su politiku Hrvatske na njenom putu ka evropskim integracijama.

U razgovoru su razmenjena i mišljenja o mogućim oblicima saradnje između Liberalno demokratske partije i Hrvatske socijalno liberalne stranke.

AKTIVNOSTI PREDSEDNIKA

POTPISAN OKVIRNI SPORAZUM O SARADNJI NARODNE SKUPŠTINE REPUBLIKE SRBIJE I PARLAMENTA PORTUGALA

Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije prof. dr Slavica Đukić-Dejanović i predsednik Parlamenta Portugala Žaime Gama (Jaime Gama) potpisali su danas u Beogradu Okvirni sporazum o saradnji Narodne skupštine Republike Srbije i Parlamenta Portugala.

Sporazum predstavlja unapređenje saradnje koju Narodna skupština ima sa Parlamentom Portugala na svim parlamentarnim nivoima i u isto vreme je prvi takav Sporazum koji Narodna skupština ima sa Parlamentom zemlje članice Evropske unije. Sporazum sa Parlamentom Portugala predstavlja model za buduće sporazume koje će Narodna skupština sklapati sa zemljama članicama Evropske unije, kao što ranije potpisan Sporazum o saradnji sa Parlamentom Mađarske predstavlja model sporazuma sa graničnim zemljama i zemljama regiona.

U razgovoru predsednice Narodne skupštine i predsednika Parlamenta Portugala, pre potpisivanja Sporazuma, ocenjeno je da Sporazum o saradnji dva parlamenta predstavlja priliku za unapređenje komunikacije na svim parlamentarnim nivoima, da doprinosi približavanju dva parlamenta kroz saradnju radnih tela i grupa prijateljstava i da  predstavlja dobar primer saradnje naše zemlje i zemalja članica Evropske unije.

Predsednik Gama izrazio je uverenje da će pitanje vizne liberalizacije za građane Srbije biti uskoro rešeno, kao i da će se stvoriti uslovi za ukidanje holandskog veta na primenu trgovinskog sporazuma Srbije i Evropske unije.

Predsednica Đukić-Dejanović ocenila je da u Srbiji postoji konsenzus i građana i državnih organa po pitanju ulaska zemlje u Evropsku uniju i upoznala predsednika Gamu sa radom Narodne skupštine na usvajanju seta zakona iz oblasti poljoprivrede i regionalnog razvoja, harmonizaciji našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom Evropske unije, ali i jednostranom primenom trgovinskog sporazuma sa EU.

Predsednica Narodne skupštine i predsednik Parlamenta Portugala razgovarali su i o procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji, korišćenju pristupnih fondova EU, saradnji sa Tribunalom u Hagu, kao i efektima svetske ekonomske krize.

Delegacija Parlamenta Portugala, koju predvodi predsednik Gama boravi u dvodnevnoj poseti Republici Srbiji na poziv predsednice Narodne skupštine.

PREDSEDNICA NARODNE SKUPŠTINE RAZGOVARALA SA PREDSEDNIKOM USTAVNOG SUDA RUSKE FEDERACIJE

Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije prof. dr Slavica Đukić-Dejanović primila je danas predsednika Ustavnog suda Ruske Federacije Valerija Zorkina.

Predsednik Ustavnog suda Zorkin preneo je predsednici Đukić-Dejanović pozdrave predsednika Ruske Dume i predsednika Saveta Ruske Federacije. On je istakao da poseta delegacije Ustavnog suda Ruske Federacije Srbiji predstavlja obnovu bilateralnih odnosa dva Ustavna suda. Predsednik Zorkin istakao je da se ustavni sudovi u Srbiji i Rusiji suočavaju sa zajedničkim problemima i zadacima, od kojih su najvažniji zaštita ljudskih prava i sloboda i podrška suverenitetu države. Takođe, naše zemlje imaju mlade demokratije, u kojima proces reformi još uvek traje, tako da razmena iskustava predstavlja važan vid saradnje.

Predsednica Narodne skupštine izrazila je uverenje da će poseta delegacije Ustavnog suda Ruske Federacije postaviti temelj razvoja odnosa Srbije i Rusije na institucionalnom nivou. Ona je navela da će u narednom periodu Narodna skupština i Ruska Duma potpisati sporazum o saradnji radnih tela, istakavši da tradicionalno dobri odnosi naših naroda obavezuju da institucionalni oblici saradnje budu na još višem nivou. Ona se zahvalila na principijelnoj podršci Ruske Federacije Srbiji, na međunarodnom planu i u skladu sa međunarodnim pravom, po pitanju očuvanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta na Kosovu i Metohiji. Predsednica je upoznala predsednika Zorkina i sa zakonodavnom aktivnošću Narodne skupštine naglasivši da je pored efikasnosti važno da usvojeni zakoni budu kvalitetni, u skladu sa Ustavnom i evropskim standardima. Ona je dodala da težnja Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji nije u koliziji sa težnjom za jačanje odnosa sa Ruskom Federacijom.

Predsednica narodne skupštine Republike Srbije i predsednik Ustavnog suda Ruske Federacije razgovarali su i o zaštiti ljudskih prava, efektima svetske ekonomske krize, pitanju energetike, globalizaciji i ispunjavanju evropskih standarda uz očuvanje nacionalnog identiteta.

Razgovoru predsednice Narodne skupštine i predsednika Ustavnog suda Ruske Federacije prisustvovali su i Anatolij Kononov i Genadij Žilin, sudije Ustavnog suda Ruske Federacije.

PREDSEDNICA NARODNE SKUPŠTINE PRIMILA POLJSKOG AMBASADORA

Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije prof. dr Slavica Đukić-Dejanović primila je danas u  Domu Narodne skupštine u oproštajnu posetu ambasadora Poljske u Srbiji Maćeja Šimanskog (Maciej SZYMAŃSKI). U razgovoru su dominirala pitanja unapređenja političkih odnosa dve zemlje i uspostavljanja intenzivnije parlamentarne saradnje.

Predsednica Narodne skupštine je ukazala na veoma intenzivnu aktivnost srpskog parlamenta, koji je za deset meseci usvojio preko 200 zakona i ocenila da bi iskustva poljskog parlamenta mogla pomoći u radu Narodne skupštine, posebno u delu koji se odnosi na harmonizaciju domaćih propisa sa evropskim zakonodavstvom.

Ambasador Šimanski je naglasio da je Poljska spremna da pruži pomoć kako bi naša zemlja što brže prošla put evropskih integracija i da njihova iskustva mogu biti veoma dragocena za približavanje Srbije Evropskoj uniji.

Sagovornici su se složili da u narednom periodu treba unaprediti ne samo političke odnose nego i ukupnu saradnju dve zemlje. Posebno su ukazali na potrebu da parlamentarna saradnja Srbije i Poljske bude na višem nivou, u čemu posebnu ulogu imaju grupe prijateljstva, kao i povezivanje radnih tela oba parlamenta.

PREDSEDNICA NARODNE SKUPŠTINE RAZGOVARALA SA MINISTROM ODBRANE REPUBLIKE KIPAR

Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije prof. dr Slavica Đukić-Dejanović primila je danas u Domu Narodne skupštine ministra odbrane Republike Kipra Kostasa Papakostasa.

Glavne teme razgovora bile su politički odnosi Republike Kipar i Republike Srbije, kao i buduća parlamentarna saradnja.

Izražavajući punu podršku naporima Srbije da sačuva suverenitet i teritorijalni integritet, ministar odbrane Kipra Papakostas je naglasio da će Kipar uvek podržavati principijalnu politiku Srbije, na njenom putu ka evropskim integracijama i očuvanju teritorijalne celovitosti zemlje. Napomenuvši da je dvanaest godina proveo kao narodni poslanik Parlamenta Kipra, Papakostas je ukazao na važnu ulogu parlamenta u demokratskim reformama i demokratizaciji društva, naglasivši da je od najveće važnosti poštovanje ove  institucije, u kojoj se susreću sva politička mišljenja.

Predsednica Narodne skupštine Đukić-Dejanović zahvalila se ministru odbrane Papakostasu na principijalnom stavu Republike Kipar prema pitanju našeg teritorijalnog integriteta. Ona je istakla da treba negovati prijateljske i iskrene odnose između srpskog i kiparskog naroda i unaprediti sve vidove saradnje između dve zemlje.

Na kraju susreta, predsednica Narodne skupštine i ministar odbrane Kipra složili su se u oceni da je od najvećeg političkog prioriteta dalja i što brža integracija Srbije u Evropsku uniju.

PREDSEDNICA NARODNE SKUPŠTINE UČESTVOVALA U RADU GENERALNE SKUPŠTINE ORGANIZACIJE ZA CRNOMORSKU EKONOMSKU SARADNJU

Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije, prof. dr Slavica Đukić-Dejanović učestvovala je danas u radu 33. sednice Generalne skupštine Organizacije za crnomorsku saradnju koja se održava u Bukureštu od 11. do 13. juna 2009.

Predsednica Narodne skupštine obratila se prisutnima u okviru generalne debate na temu „Strategije i politike za smanjenje posledica ekonomske i finansijske krize u zemljama članicama CES“. U svom izlaganju, Đukić-Dejanović je istakla da svetska ekonomska kriza može da ugrozi privredna kretanja kako zemalja u razvoju tako i razvijenih zemalja, ali da razmena mišljenja parlamentaraca o ovom problemu i aktivna uloga parlamenata u kriznim vremenima može da doprinese prevazilaženju aktuelne krize. Ona je takođe naglasila da parlamenti u vremenu krize nesmeju da zaborave na pojedinca. Svaki parlament, kako kaže Đukić-Dejanović, mora da posveti dodatnu pažnju poštovanju ljudskih prava, osnovnih sloboda, prava manjina i socijalno ugroženih kategorija. Na kraju, predsednica Narodne skupštine pozvala je sve zemlje da usmere svoje politike ka intenzivnijoj međunarodnoj saradnji, zajedničkim ekonomskim projektima, usaglašenim i odgovornim socijalnim programima u cilju lakšeg prevazilaženja krize.

U toku plenarne sednice, Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije  imala je odvojeni susret sa predsednicom Predstavničkog doma Parlamenta Rumunije, Robertom Almom Anastase.

Tokom sastanka predsednica dva Parlamenta izražena je obostrana želja da se prodube inače veoma dobri odnosi koji postoje između Parlamenata Srbije i Rumunije, posebno na nivou grupa prijateljstava i relevantnih Odbora.

Rumunska strana je potvrdila punu podršku Srbiji na njenom putu ka Evropskoj Uniji.