O SKUPŠTINI

Umetnost

Zbirka umetničkih dela Narodne skupštine Republike Srbije

Procvat arhitekture, vajarstva i slikarstva u srednjovekovnoj Srbiji zaustavili su osmanlijski osvajači. Međutim, ni u zlim prilikama pod turskom okupacijom nije presahla darovitost Srba, o kojoj je ugledna umetnica Nadežda Petrović nadahnuto pisala: "O umetničkim sposobnostima i osećanjima u našeg naroda služe nam za dokaz svi proizvodi narodne domaće radinosti, sva umotvorina njegova. Neobičnim originalnim komponovanjem motiva, linija i boja, žene dopunjavaju i izrađuju svoja pletiva i tkanja, svaku šaru one drukčije razvijaju i njeno postajanje objašnjavaju; mladići šaraju frule, oružje, gusla, preslice, dovratke, posuđe u metalu i drvetu, utiskujući u njih svu poeziju svojih sanjalačkih duša; oni maštajući pevaju i osećaju duboko i toplo, što u pesmi započnu to dovrše nožićem, šaraljkom i alatkom. Ovu prostu umetnost treba usavršavati, obrazovati, stvoriti od nje nacionalnu umetnost, a ovo će biti mogućno samo obrazovanjem sposobnosti koje se nalaze u našem narodu."
I u najtežim uslovima Srbi su se bavili umetnošću. Posle Velike seobe sa Kosova (1690), dobili su prve akademski obrazovane umetike, polako pratili i dostizali evropske vrednosti. Nije nikakvo čudo da je filosof, književnik i prosvetitelj Dositej Obradović, najobrazovaniji Srbin početkom XIX veka, bio i prvi ministar prosvete (i kulture) Karađorđeve Srbije. Ni borbe za oslobođenje od turske okupacije i unutrašnje političke razmirice nisu ugasile žeđ za likovnim izražavanjem i uživanjem u vrhunskim dometima duha i veštine ruke, što je doprinelo i početku stvaranja zbirki. Knez Miloš Obrenović, ljubitelj umetnosti i kolekcionar, predložio je državnim ustanovama da prikupljaju starine (1821), a Ministarstvo prosvete predvidelo zgradu za Srpski narodni muzej (1935). Društvo srpske slovesnosti se zalagalo za osnivanje muzeja (1842), a načelnik Popečiteljstva prosveščenija (Ministarstva prosvete) Jovan Sterija Popović uputio raspis državnim nadleštvima da sakupljaju, beleže i dostavljaju predmete iz prošlosti (1942). Tako su kancelarije ministarstava postale i riznice najrazličitijih stvari koje su poklanjali ljudi svesni značaja materijalnih tragova duhovnih uzleta na tlu Srbije. Najveće vrednosti su, vremenom, ustupljene muzejima, ali poneke su ostale u ovim, za istoričare umetnosti i širu javnost, nedostupnim prostorima.
Narodna skupština Republike Srbije je, takođe, najznačajnija dela predavala muzejsko-galerijskim ustanovama, najviše krajem pedesetih Muzeju savremene umetnosti, ali uvek nastavljala da obogaćuje svoju zbirku. Zato ona danas sadrži dvestotine dvadeset devet radova od stočetrdeset dva autora iz svih krajeva bivše SFRJ, nastalih ponajviše tokom sedme decenije. Međutim, tada se, ujedno, zaustavio i prirodan tok umetničkih ostvarenja ka matičnim muzejima, koji bi morao da se obnovi - pogotovo kada su u pitanju kulturna dobra od velikog i izuzetnog značaja.
Slike, skulpture i grafike za Narodnu skupštinu odabirali su znalci tako da i danas, među onima koje su ostale, ima vrlo značajnih i to od uglednih umetnika iz plejade besmrtnika čiji su opusi zaokruženi. Pomenimo Anastasa Bocarića i njegovo remek-delo Na razvalinama srpskog carstva (Zbor oko guslara) iz 1899, izlagano na Svetskoj izložbi u Parizu (1900), ili Milana Milovanovića i njegovu impresionistička sliku iz 1912, zatim Đorđa Andrejevića Kuna, Stojana Aralicu, Nikolu Beševića, Slavu Bogojevića, Marka Čelebonovića, Dragutina Cigarčića, Vojteha Bratušu, Marjana Detonija, Dragomira Glišića, Vinka Grdana, Oskara Hermana, Božu Ilića, Vasilija Jordana, Piva Karamatijevića, Iliju Kolarevića, Jovana Kratohvila, Aleksandra Kumrića, Majdu Kurnik, Petra Lubardua, Peđu Milosavljevića, Zorana Petrovića, Vasu Pomorišca, Đorđa Popovića, Ivana Radovića, Bogića Risimovića Risima, Svetozara Samurovića, Boru Stevanovića, Sretena Stojanovića, Đurđa Teodorovića, Aleksandra Tomaševića i Paška Vučetića. Naravno, tu su i dela uglednih autora koji su dugo na likovnoj sceni i pripadaju vrhu srpske umetnosti, poput Ljubice - Cuce Sokić, Miodraga B. Protića, Aleksandra Lukovića Lukijana, Vere Božičković - Popović, Nikole - Koke Jankovića, Bogomila Karlavarisa, Miluna Mitrovića, Bože Prodanovića itd.
Za muzeje su vrlo bitna dela zaboravljenih i manje poznatih autora, a posebno rani radovi onih koji su pripadali matici likovnih tokova. Posebno dragocen fond čine ostvarenja dobitnika Sedmojulske nagrade Srbije, čiji su laureati bili korifeji naše umetnosti, od kojih se u Narodnoj skupštini nalaze dela S. Aralice, M. Čelebonovića, I. Kolarevića, P. Lubarde, A. Lukovića, P. Milosavljevića, Z. Petrovića, M. B. Protića, I. Radovića, B. Stevanovića, Lj. Sokić itd. Bilo bi vrlo dobro da se, možda uz pozajmicu od muzeja ili otkupom onoga što nedostaje, u najreprezentativnijim prostorima ponudi pregled najviših dometa onih koji su se ovenčali ovim značajnim priznanjem. Istovremeno, podsterk savremenom stvaralaštvu bila bi Nagrada Republike Srbije, ujedno i znak dobre volje Narodne skupštine prema umetnosti, koja se već dokazuje i činjenicom da svoju zbirku prvi put predstavlja stručnjacima i zainteresovanima.

Ljubica Miljković
kustos Zbirke jugoslovenskog slikarstva Narodnog muzeja

Anastas Bocarić "Na razvalinama srpskog carstva (Guslar na zboru)"	Borivoje-Bora Stevanović "Marinkova bara u martu"
Vasa Pomorišac "Motiv iz Kruševca"	Milan Milovanović "Manastir Sveti Naum"

Stojan Aralica "Motiv iz Orebića"	Ivan Radović "Predeo iz Vojvodine"
Nikola Bešević "Dalmatinska kuća"	Marko Čelebonović "Pržno"
Boža Ilić "Predeo iz Srbije"

Miodrag B. Protić "Mrtva priroda sa krčagom i ribama"	Predrag-Peđa Milosavljević "Balkon"
Zoran Petrović "Crveni friz"	Petar Lubarda "Arlekin"

Ljubica-Cuca Sokić "Mrtva priroda"		Majda Kurnik "Studenica"
Ilija Kolarević "Plodovi"	Sreten Stojanović "Karađorđe"	Aleksandar Tomašević "Gračanička priprata I"